Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше
— Погледај, она су двојица већ појела мјесец, сад је ред на мене! Морам да се сакријем у ону велику пећину, тамо ме, ваљда, неће наћи.
— злурадо прогунђа он и полако, на прстима, стаде да се шуња све дубље у мрачну пећину. Кад је већ далеко зашао унутра, учини му се да чује нечије дисање.
Матавуљ, Симо - УСКОК
Ха, попе Марко, соколе, шени! Поп убрза корачање, сви остали за њим. Кад стигоше под голему пећину што зја у брду над путом, поп стаде, хитро сними пушку, натегну је и викну: — Ко си?
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
„Ал' тек што ти нога крочи Да униђе у пећину, Ал' на сусрет звер ти скочи, Гладна зверка на те зину, Немој, драги, немој ићи, Лоша коб те може стићи.
Па кâ јуче, диже с' олујина, Пљусак пљушти, јечи грмљавина, А он лута гором кроз планину, Те пред једну стигао пећину.
И напоље Урош гледну, Те пећину ману ледну, Де је данак преданио, Од злотвора своји с' скрио, Гледну данку на висини, Последњи се њему чини; Па
А он лута гором кроз планину, Те пред једну стигао пећину, Пред њу стиже, па се и устави, Коса му се подиже на глави: Чудна нешто отуд на њ се сјаје, Мисли јунак: ко је,
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
Па мора гуја пуста да тражи врућину, завукла се у уста, у своју пећину. дубоко гуја пану, баш усред срца мог, ту гризе грдну рану живота грехотног.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Тако је дуго ишао, све му се чинило близу, кад наједанпут дође у једну пећину, у пећини гори велика ватра и ту има девет дивова, па натакли два чоека те их пеку уз ватру, једног са једне а другог
Пређе преко бедема, уз јелу се испење и низ јелу сиђе на земљу; кад дође у пећину ђе су динови били, узме ватре па потрчи и дође браћи ђе их још застане да спавају.
Кад дође, упази једну велику пећину и у њој види тицу, која јој у они исти час долеће на десно раме, и рече: — Хвала да је богу!
— И Дивоња оде. Кад предвече, ал' ево ти пред пећину младог дивљег јарца, па викне Милошу: — Милошу, чувај боље свога Дивоњу, јер ако га ја ухватим нећеш га више видјети.
Онда Милош и Дивоња дигну се одатле и срећно дођу у своју пећину. Ту се Милош опет нахрани из Дивоњина рога. Кад је једном опет отишао Дивоња у пашу, дође ти Милошу један мало старији
Они сад оду кући у пећину, и Милош се опет нахрани из Дивоњина рога. Дивоња опет оде једног дана на пашу, а Милош остане сам код куће кад ли,
Сиромах отиде плачући у пећину и каже све шћери. Она позна да су јаја варена, и рече оцу да пође починути а да ће се она за све бринути.
Цар се опјани и заспи, а царица справи кароцу и понесе цара у камену пећину. Кад се цар у пећини пробуди и види ђе је, повиче: — Ко ме овђе донесе? А царица му одговори: — Ја сам те донијела.
Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ
других, разда имање сиротињи а себи задржи само један крчаг па оде у неку велику, пусту планину, нађе тамо једну пећину и склони се у њу. Поче да живи испоснички, као што су чинили многи у оно време. Хранио се зељем и шумским корењем.
силазио с крчагом по уској путањи коју је себи прокрчио, и, пошто се напио воде, налио би и крчаг и носио га у своју пећину да има воде за цео дан.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
У сваку пећину завирио је; сједао је под стољетна стабла, гледао чудне непознате му тице, шетао по Међувршију, тој трављивој дубодолин
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Котор Више Котора у каменитој гори види се некака велика јама као пећина. Онуда се приповиједа да је ону пећину био почео копати силни дар Стефан, да ондје гради град Котор, па му казала вила да то не чини, јер му ондје у оној
“ На то се Бог смиловао и некакијем чуднијем начином пренио и њега и Шарца у некаку пећину у којој и сад обојица живе: он забодавши своју сабљу под треду или је ударивши у камен, легао те заспао, па једнако
„Силном“ ловцу Силан ловац, крај му јаду нема: На лисицу пушку наслонио, За пећину главу заклонио; Кад удари, за много не мари, Када пуца, њему срце куца, Кад промаши, мало се уплаши, Кад убије, од
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
селу пођу жене у планину да траже дивљега броћа, и тако врљајући по планини једна од њих зађе и дође пред једну пећину из које изиђе међед те је ухвати и одведе унутра; и онђе живећи с њоме, жена затрудни и роди мушко дијете.
некога времена дијете опет навали да иде у свијет, и кад га међед друкчије није могао одвратити, а он га изведе пред пећину под једну букву, па му рече: „Ако ту букву можеш ишчупати из земље, онда ћу те пустити да идеш | у свијет, ако ли не
” Дијете спопадне букву, па повуци тамо повуци амо, али не може да је ишчупа; онда се опет врати с оцем у пећину. Кад послије некога времена дијете опет навали да иде у свијет, међед га изведе пред пећину и каже му да огледа може
Кад послије некога времена дијете опет навали да иде у свијет, међед га изведе пред пећину и каже му да огледа може ли сад ишчупати букву из земље. Дијете букву спопадне и ишчупа.
се још на већу нашу несрећу смркне са свијем, и тако тумарајући овамо онамо, док један од нас срећом набаса на једну пећину и повиче: „„Овамоте браћо! Ево сухоте!
” Сиромах отиде плачући у пећину и каже све шћери. Она позна да су јаја варена, и рече оцу да пође починути а да ће се она за све бринути.
” Цар се опјани и заспи, а царица справи кароцу и понесе цара у камену пећину. Кад се цар у пећини пробуди и види ђе је, повиче: „Ко ме овђе донесе?” А царица му одговори: „Ја сам те донијела.
Тако стриц и синовац ућерају вола и два брава. Идући отоле дођу на једну пећину. Онђе стану па закољу једнога брава, огуле га и припеку. А пошто га испеку, онда стриц рече синовцу: „Хајде да једемо.
” Стриц пристане на то, па изиђе пред пећину и стане баукати: „Бау! бау! бау!” А синовац му одговори из пећине: „Не бојим ти се ја баукања; ти си, стрико.
Тако је дуго ишао, све му се чинило близу, кад на једанпут дође у једну пећину, у пећини гори велика ватра и ту има девет дивова, па натакли два чоека те их пеку уз ватру, једног са једне а другог
Пређе преко бедема, уз јелу се испење и низ јелу сиђе на земљу; кад дође у пећину ђе су дивови били, узме ватре па потрчи и дође браћи ђе их још застане да спавају.
Кад дође, упази једну велику пећину и у њој види тицу, која јој у они исти час долеће на десно раме, и рече: „Хвала да је Богу!
Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ
Не знам шта је то с овим народом! Сви се деру као чувари у логору. Пришили осми џеп — врећу, пећину — па трпај у њега ово, трпај оно, ствари, ствари, ствари, никако да га напуниш! Из осмог џепа бије велика зима!
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Где је све нису тражили, где све нису завирили: и у шуму, и у камењар, и у пећину, и у густиш! Али, малој реци ни трага!
увис своје сребрнасто лишце с угашеним очима, а дечаку прође кроз главу: »Зар она не зна да је поток који протиче кроз пећину лековит?« — Умиј се водом из потока! — шапну јој. — Прогледаћеш!
Онај ко је угледа, обогатиће се или Же слеп ходати по свету. Можда зато и нема таквих који се у Плаву пећину усуђују да уђу? А можда и вила скрива трагове? Плава пећина је у каменитој утроби острва.
Али ретки су посетиоци који се усуђују да уђу у пећину, јер пећина као да гута радозналце вукући им чамце на дно. Дечаци са острва покушали су да у пећину уђу пливајући,
Дечаци са острва покушали су да у пећину уђу пливајући, али су се и најхрабрији вратили с пола пута. Зато и нема таквих који би могли описати вилине сребрне
А можда их неће ни бити, јер је улаз у пећину забрањен откад се један од дечака није вратио из ње. Једно је извесно: постоји Плава пећина и у њој вила која
Тако је и ноћ пала, а лептири су нестали. — Отишли су у Вилину пећину на спавање! — рекле су мајке, а дечаци су одахнули.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Па пође пред њим. Малиша ће те за њом, а она ти га уведе, побратиме си драговићу, у некакву пећину. Када га проведе кроз пећину, дођоше на једно велико поље, а насред поља велики сто, а на њему се змијски цар курисао,
Малиша ће те за њом, а она ти га уведе, побратиме си драговићу, у некакву пећину. Када га проведе кроз пећину, дођоше на једно велико поље, а насред поља велики сто, а на њему се змијски цар курисао, а цијело поље притисле
Тако је дуго ишао, све му се чинило близу, кад наједанпут дође у једну пећину, у пећини гори велика ватра и ту има девет дивова, па натакли два човека те их пеку уз ватру, једног са једне а другог
” па онда похита да се натраг врати. Пређе преко бедеме, уз јелу се испење и низ јелу сиђе на земљу. Кад дође у пећину ђе су дивови били, узме ватре па потрчи и дође браћи ђе их још застане да спавају.
Див се зачуди томе, па му рече: — Кад си таки јунак, хајде са мном у пећину. Тамо има још осам дивова и сваки је јачи од мене, па ме свукуд гоне и све их служим као најмлађи.
Тамо има још осам дивова и сваки је јачи од мене, па ме свукуд гоне и све их служим као најмлађи. Кад дођеш у пећину, ти ћеш бити старјешина, а ја ћу бити први до тебе, а остали дивови нека нас оба слушају.
Старац пристане да иде дивовима у пећину, и тако пођу из млина. у путу нађу родну ашламу, па чим је див угледа, ускочи на ашламу и позове и старца горе.
Див се још више зачуди толиком јунаштву и уплаши се. Одатле крену даље и дођу у пећину. Ту нађе све осам дивова и позна се с њима.
“ Ја му одговорих да бих, и пођем за њим. Дођосмо пред једну пећину на којој бијаху врата. Он извади књигу из џепа и почне читати, док се врата од пећине отворише.
Сиромах отиде плачући у пећину и каже све шћери. Она позна да су јаја варена, и рече оцу да пође починути и да ће се она за све бринути.
Цар се опјани и заспи, а царица справи кароцу и понесе цара у камену пећину. Кад се цар у пећини пробуди и види ђе је, повиче: — Ко ме овђе донесе? А царица му одговори: — Ја сам те донијела.
Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ
Морао сам да пустим оне две птице и био сам срећан када сам могао да се придружим другу који се склонио у пећину. У школској учионици је било неколико механичких модела, који су ме интересовали и усмерили моју пажњу на водене
Ћипико, Иво - Пауци
—Сагни се! — вели јој и, ухвативши је за руке, повуче је за собом у пећину. Унутра је тмица; на први мах не види једно друго. Маша се приљуби боље уз Раду.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
пример краља Драгутина, којем је у том погледу био тако сличан, обукао кошуљу од сирове кострети и отишао у бирску пећину, давши завет да ће онде остати две недеље. Јешће само корење, плодове купине и печурке.
Димитрије Никанор је отишао у скит, у Митровачку пећину. Угледајући се на покојног Прохора, обукао је кошуљу од сирове кострети и зарекао се да ће тамо остати све док му
у Митровачку пећину сам одлазио неколико пута из пуке радозналости. Пећина је тескобна, влажна, вода капље одозго са заобљеног свода, у
Та пена, причају себри, капље из раља бесног дрекала. Некад звер изађе пред пећину и онда се чује ужасан танки крик од кога људи глуве а жене побацују.
мучеништво и све те празне тлапње, затворио очи пред ругобом, и нико ме више неће натерати да се надносим над смрдљиву пећину своје душе. Нико.
Пошто није јењавала, Макарије одлучи да пошаље некога у Митровачку пећину не би ли оданде довео, милом или силом, нашега испосника и покајника Никанора. Али, никоме се није ишло.
Сад је до чланака, у подне ће бити до колена, пред вече до појаса. Затрпаће улаз у пећину. Може он и сам. Ако је још увек жив — богорадио је игуман. Можда се смрзао. Умро од глади.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Господ ће младошћу вечно да твоју украси главу, Јер те је изабрô ноћас, да видиш његову славу. Остави пећину своју и журно потеци тада До тврдих, камених кула Бенаре, безбожна града. Ту махараџа Азок (победа нека је с њиме!
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
“ На то се бог смиловао и некакијем чуднијем начином пренио и њега и Шарца у некаку пећину, у којој и сад обојица живе: он, забодавши своју сабљу под греду или је ударивши у камен, легао те заспао, па једнако
Једни говоре да је он у ту Пећину побјегао кад је први пут видио пушку и пошавши да је огледа (да ли је истина да је онака као што се приповиједа)
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
— А што да кријеш? — зачуди се Јованче. — Зар осталим дјечацима нећемо казати за ову пећину? — Боље је да не говоримо — предложи Мачак.
— Ја бих овдје сакрио главни дио своје радионице, оно што ми баш не треба у логору, а буде ли много дјеце знало за пећину, брзо ће се чути и у селу. — Е, па ти си крио и од мене — ожалости се Јованче. — Не, не!
Задржао га отац да му помогне у неком хитном послу око једних кола. — Онда данас нема ништа од уласка у пећину ожалости се Јованче. — Да сам бар ја понио неки фењер и сам самцит покушао да се увучем тамо.
— Лазаре, брзо у пећину док остали нису стигли. Носиш ли батерију? Мачак извади из њедара електричну лампу и свечано је подиже увис.
Спустише се у јаругу испод нагнуте стијене и наизмјенице стадоше да копају наоштреним Лазаревим ашовом. Отвор у пећину лагано се ширио. Сваки час би, сад један, сад онај други, клекнуо на кољена и повирио унутра.
— Сад је доста, можемо унутра. Ево, ја ћу први. — А зашто не бих ја? — побуни се Јованче. — Ја сам пронашао пећину, право је да ја пођем први. А ја сам и батерију донио — пријекорно напомену Мачак.
— Хајде онда улази. — Хајде ти први — поче да затеже Мачак. — Па ти си се отимао да први уђеш, ти си открио пећину, лампа је твоја. — А ти си наш командант — прекиде га Мачак. — Ти треба свуда да си први.
Храбро, дакле, напријед. Упалио је батеријску лампу и четвероношке се увукао кроз тијесан отвор у пећину. Пузио је тако на кољенима и лактовима седам-осам метара, док му је лампа освјетљавала само голе зидове ниског каменог
XИX Весело тече живот у шумском логору. Најраније, читав сат прије осталих, стигне Лазар Мачак и пренесе у пећину понешто од најважнијих алатки из своје радионице.
— Стрицу бих већ и могао казати за пећину. Могу и Вањки и Нику. — Чекај док је ми најприје добро извидимо — предлаже Мачак.
— Шта мислиш, мајсторе, би л сада ваљало казати за пећину, па да се сви тамо сакријемо? Мачак одлучно занијека главом. — Не, то никако.
— Не, то никако. Ухода који нас је пронашао, сигурно и сад пази на нас па ће нас видјети кад се будемо увлачили у пећину, а онда је све готово: на улаз ће бити постављена стража, а онда смо сигурно похватани. — А овако?