Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
А њена штрудла од прошле недеље била је спљоштена к’о слепачка погача, к’о да је спрам месечине печена. Оволико ће одскакати од земље од оне њене пакости, бештија дебела, само кад види, — вели госпођа Ћириница и показује
— Добро печена, па масна, е, то вреди! — вели поп Спира. — Ја вам не марим за торте и друге којекакве керефеке. Него једна гужвара,
и отишла гђа Сиди, прибила се сад уз ту кућу и помагала јој свесрдно око спреме дарова и свега; била је, што кажу, и печена и кувана код поп-Спириних.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
³¹ Дарови који се носе породиљи на бабине обично су: погача, пита, уштипци, печена кокош (од јела) и вино, ракија (од пића). Детету се носе: сребрни новац, кошуља, капица, чарапице и марамица.
На повојницу као дарови породиљи носе се: погача намазана медом са груменом соли, печена кокош, јаја, сир (да дете буде бело), кајмак, лук (за млеко), шећер, колачи — од јела; вино (да дете буде румено и
Матавуљ, Симо - УСКОК
За њим се упути бркати Рако Мргудов, помлађи од попа, а обојица „печена чела“ и „добре пушке“, како се у Црној Гори каже за небојше, који су у рату још издржљиви.
Сремац, Стеван - ПРОЗА
Погледај само како сам прасе купио! Ама ће да се све руска под зубима кад га онако печена с мраза донесем! Зато, никако друкше него да ми дођеш, па да знаш шта је печеница.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
“ Рибица му веће руди, Готова је скоро. Руди риба — јоште мало — Сад му је печена, Срце му се заиграло: „Амо сад, милена!
“ Рибица му веће руди, Готова је скоро. Красно мирис од ње веје, Већ му је печена; Срце му с' у груди смеје. „Амо ти милена.“ „Доле сад ћемо ми сести, Ал' ће да се слади!
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
— Ми толико година у тебе служимо, па нас никад ниси ничим сите нахранила, а он како дође, даде нам сваком по печена овна. Онда она ућути и помисли у себи да је сама крива.
Она га онда одведе у другу собу, кад тамо, а то два вола печена, две пећке хлеба и два акова вина, „ето то му је оброк“ рече сестра Стојши, а он кад то види, прекрсти ноге па све
Она га онда одведе у другу собу; кад тамо, а то три вола печена, три пећке хлеба и три акова вина, „ето то му је оброк“, рече сестра Стојши, а он кад то види, прекрсти ноге па све
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
и сјајног, пушта да га пред његов чадор воде и задивљено гледа тог азијског пастира мишица двоструких и коже ко печена земља: ту се препознају два јунака и један другом у загрљај падну, један без главе, други без стомака.
Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ
У УЖИЦУ 4 ИИ СЛИКА САСЛУШАВАЊЕ ГЛУМАЦА У ПРЕДСТОЈНИШТВУ ПОЛИЦИЈЕ 16 ИИИ СЛИКА СВАЂА У АЏИЋА ДВОРИШТУ 28 ИВ СЛИКА ПЕЧЕНА БУНДЕВА НА ХРАСТОВОМ СТОЛУ ПОД ЛИПОМ или ПРОБА ШИЛЕРОВИХ „РАЗБОЈНИКА” 64 МЕЂУИГРА 81 ДРУГИ ДЕО 84 В СЛИКА ЗАБРАНА
ДАРА: Шта је, глумци? Гледате наше крваво позориште? (Затамњење) ИВ СЛИКА ПЕЧЕНА БУНДЕВА НА ХРАСТОВОМ СТОЛУ ПОД ЛИПОМ или ПРОБА ШИЛЕРОВИХ „РАЗБОЈНИКА” (Двориште из претходне сцене, нешто иза поднева.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Марко је мали растом, вечито иде раширених руку и погнуте главе. Лице му је као печена јабука, а из њега му штркља ретка проседа брада. Нико га не виде да се смеје, вазда је озбиљан, управо строг.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Ћију, ћију, изјео чича гљиву! — казује жуња у лугу, а на то јој друга одговара: — Није печена! Није печена! Није печена! Убио Илија Милију! — кличе прва жуња, а друга је пита: А што? А што? А што?
Ћију, ћију, изјео чича гљиву! — казује жуња у лугу, а на то јој друга одговара: — Није печена! Није печена! Није печена! Убио Илија Милију! — кличе прва жуња, а друга је пита: А што? А што? А што? — За лањску кирију!
Ћију, ћију, изјео чича гљиву! — казује жуња у лугу, а на то јој друга одговара: — Није печена! Није печена! Није печена! Убио Илија Милију! — кличе прва жуња, а друга је пита: А што? А што? А што? — За лањску кирију! За лањску кирију!
— Богме све бубрежна лоја печена и медовине, а зато су и крупни. 16 Питали неслогу: — Ђе си се родила? — Ђе и ви. — А ђе сада најрадије станујеш?
7. ЛАГАРИЈЕ (Све што не може бити) 1 Заједрила по кршу галија, Коња игра на море делија, Пољем бјеже два печена зеца, Ћерају их два ’рта одрта, Чекају их два слијепа ловца, Вино пију два мртва јунака, Служи вино без руке
на петнаест дана, На вранчићу коњу бијеломе, Па ето га мору на планику; Даде му се нешто погледати: Морем трче два печена зеца, Ћерају га два хрта одрта, А гађа их пушка без кремена, А нишани човек без очију; Не погоди два печена зеца,
два печена зеца, Ћерају га два хрта одрта, А гађа их пушка без кремена, А нишани човек без очију; Не погоди два печена зеца, Но погоди Хусеин владику, Усред пете у срце јуначко; Мртав паде, а жив кући дође; Кад код куће чудо
(Мачак; — мачка) 374 — Ко вазда кука, а невоља му није? (Кукавица) 375 — Која је риба најбоља? (Печена) 376 — Која је риба најмања? (Којој је реп најближе врату) 377 — Ко је мачки најсличнији?
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
” Она га онда одведе у другу собу, кад тамо, а то два вола печена, две пећке хлеба и два акова вина, „ето то му је оброк” рече сестра Стојши, а он кад то види, прекрсти ноге па све
” Она га онда одведе у другу собу; кад тамо, а то три вола печена, три пећке хлеба и три акова вина, „ето то му је оброк” рече сестра Стојши, а он кад то види, прекрсти ноге па све
„Ми толико година у тебе служимо, па нас никад ниси ничим сите нахранила, а он како дође, даде нам сваком по печена овна.“ Онда она ућути и помисли у себи да је сама крива.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
“... Рибица му веће руди, Готова је скоро. Руди риба - јоште мало Сад му је печена! Срце му се заиграло: „Амо сад, милена! „Доле ћемо јако сести; Ал' ће да се слади!
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
„Сада долази на ред најважније: јагње! Треба да знаш да је у ово доба године јагњетина најслађа; печена на ражњу, она се топи на језику“. Оба сенатора обрисаше својим огртачима пљувачку која им је надрла на уста.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Замишљам, послије сахране бит ће вјероватно подушје. Посједат ће људи на ниске стоце око великих здјела пуних комађа печена меса, још крвава при кости, и жвакат ће сељачки споро погнути и мучаљиви, крупне залогаје кртине, сви заокупљени тим
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Чичу питај... После таква дочека Вујо би увео свога пријатеља у собу, где их је чекала спремљена чутура вина, печена јагњетина и добра кајгана на кајмаку.
— Ви говорасте сад о Сретену — рече Ђурица, крунећи печена зрна и бацајући их шаком у уста. — Куд оде он? — Оде у Локву с косачима — одговори дечко. — Колико их беше?
Ђурицу, нађе му врата на стану отворена, у пећи још тињаше догорео пањ, а у соби по поду беху разбацани комади хлеба и печена меса, неке крпе и стара поњава, раширена преко сламе. Тада беше јасно, какав се становник скривао у овој јазбини.
Променише ракију на вино. Дохватише се печена јагњета, па га стадоше заливати старом румеником... Ђурица једнако маше рукама, прича и смеје се.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
ДОБРА ХВАЛА Хвалило се Циганче матери: — Да знаш, мајко, како је лијепа печена кокош са погачом! — А оклен ти знаш? — Богме сам гледао кроз плот од колибе како пашалија једе.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
У једној је било моје рубље, а у другој храна, једна печена гуска и велики бео хлеб. Једино одело које сам имао, носио сам на себи, а сестре су ме убеђивале да је модерно и да у
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Кад си печена, већ из даљине Мирис те јавља нашему носу, Ал’ кад од тебе паприкаш створе, Тад’ ловор плива по твојем сосу.
Јер риба има Шиљасте кости — И после смрти Уме убости. ВИ Печена риба иште салату — За своје муке ту малу плату. Последњу жељу ко да закрати? Е кад баш иштеш — ја ћу ти дати.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
Дробом од б. облаже се мицина (ЗНЖОЈС, 11, 263). Печена б. лек од метиља (ібідем). БУНИКА Білѕенкраут (хyоѕцyамуѕ нігер).
Ј. се употребљује у бајањима, као лек; нарочиту спасоносну снагу има ј. која је печена у устима божићне печенице (нарочито помаже болесницима од врућице, ЖСС, 169). Ј.
осуши, и брадавице ће нестати, СЕЗ, 40, 1927, 236). Ј. сирће добро је за убој, а печена ј. за мицину (ЗНСОЈС, 11, 264); ј., кувана у вину, кад жену боле сисе (ЗНЖОЈС, 9, 49). Ј.
пије се као лек од кашља, пробади и грудобоље (СЕЗ, 13, 1909, 353; ЖСС, 294; ГЗМ, 6, 1894, 801; ЗНЖОЈС, 9, 50). Печена к. зрна употребљују се против устобоље и болести десни (СЕЗ, 13, 345). К.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
осећам како су ми се јагодице зајапуриле, забашурујем поглед дотичући овлаш ивице сребрног пладња на којем је поређана печена дивљач, али ме нешто неодољиво вуче да у мислима пратим покрете његових руку.
смеје се као луд, у једној му руци чокањчић са ракијом (ваљда с ракијом, од воде сигурно не би био пијан) а у другој печена прасећа плећка. Матија Пушила је и пурњала Доротејева направа, крчкала је и шиштала.
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
“ Рибица му веће руди, Готова је скоро. Руди риба – јоште мало – Сад му је печена, Срце му је заиграло: „Амо сад, милена! Доле ћемо јако сести, ал' ће да се слади!
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
Вели: — Реч може бити печена, може и кувана, може пржена, а може и похована. Можете мислити већ како су гласили ти писмени задаци на тему „Испеци
Тај је задатак гласио: — Најздравија је реч кад је печена и онај се може сматрати за мудра који говори само печене речи!
где се инспирисао том философијом — овако је решио задатак: — Реч не треба извадити из уста све док не буде сасвим печена.
Како из уста, осим осталога, излази и реч, то и реч треба да буде печена! Други пут опет професор би нам задао тему: „Познај самога себе!
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Главу нам заноси мирис печена меса. Као сан... До малопре смо разбијали пексимит каменом и крцкали штедљиво, колико да не помремо од глади.