Сремац, Стеван - ПРОЗА
Све је то њима остављено, а домаћинова је дужност била да набави печеницу и да је уреди. Већ на три четири дана пред Божић виђаш домаћине како носе прасад кућама; сретају се, поздрављају и
је галаму дигао у мâли, тако да је цела мâла, по читаву недељу дана раније, знала да се Јова поштар спрема да купи печеницу. И купио је. Купио је доиста на четири дана пред Божић. А то је овако било.
— Сад је Јова био без бриге за печеницу. И кад се уверио да је све као добар и предострожан домаћин урадио, вратио се бацивши још један поглед на своју
И кад се уверио да је све као добар и предострожан домаћин урадио, вратио се бацивши још један поглед на своју печеницу, која је на безбедном месту стајала. — Е, мој мачоре, мој зли комшијо, и ја би муфте! — рече у себи Јова.
— А виде ли, Кајо, ону животињу, како се навадила на нашу печеницу? ’Оће крканлука! — Коју? — запита Каја, која је уморна од рада целога дана већ готово заспала била.
Међу стотинама си га могао познати где се здрави и мирбожа са осталима и хвали своју печеницу, и клади се да тако јевтине и добре печенице нико у вароши нема, јер он сам је купио, сам је шурио, сам пекао и на
поносом је пролазио наш Јова поред комшија, који, како се њему чињаше, пуцаху од зависти, јер су већ јуче знали да има печеницу, а сада видели и ћурана. И то каквог ћурана!
Спочетка се више радило него говорило, јело се. Домаћица устаде да »транжира« печеницу. Јова не да нипошто, хоће он. Диже се ужасна вика.
Јова се хвали да је он мајстор у томе: двадесет и пет година »транжира« он свакога Божића. Изнеше печеницу на сто. Румена, лепа печеница, кора јој мало испуцала.
Изнеше печеницу на сто. Румена, лепа печеница, кора јој мало испуцала. Домаћин стаде сада, раздраган погледом на печеницу, хвалити и јело и домаћицу; том је приликом испричао како се у своју домаћицу управо заљубио пре но што је узео, а
Криво шефу па вели: — »Е, Јоване, рђаво ћу те кондуитисати што ниси ти дош’о да ми купиш и изабереш печеницу кад си мајстор у томе!« — То верујем — вели Каја — али да коју добру рекне за тебе, то неће!
Шта ли је, боже, мислио и премишљао г. Паја гледајући у ту божићну печеницу? Ако је она прасећа глава што мислила у тај пар, то је и он. Али он је нешто подуго тако ћутао.
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
“ — “Ма су дјеца враголани, утопиће те.“ — 21. У Божића три златна ножића: С једним реже месо печеницу, А с другијем танку ђевеницу, А с трећијем бијелу погачу. 22.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Тако се прикучи испит. Једног дана радим ја са децом, гледам да »угојим печеницу уочи Божића« — како се то вели — распричао се ја нешто пред децом, Бог зна где су ми биле мисли, док тек одједном ђаци
Помирише се, па седоше за хладну печеницу. После вечере Јула настави опет и најзад ч’а Глиша леже задовољан мислећи о својој будућој важности, још једаред се
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
примере у Софрић, 78 ид). Г. се меће у уста божићној печеницу (ЖСС, 169). Г. не ваља мирисати, јер ће брзо да иструли (СЕЗ, 13, 1909, 414). У народној медицини г.
Варвару полаженика дарују орасима — »да би кокошке носиле јаја« (ГЕМ, 28—39, 1965—1966, 193, Ресава); у божићну печеницу »момци и девојке стављају и ораха да се окрећу око ражња како би се девојке односно момци на исти начин окретали једни
Ћипико, Иво - Пауци
И тако без икакова труда добио би своју надницу... Петар га јутрос, кад му печеницу донесе, моли да му буде при руци, нека не оклијева нимало, већ нека пође на суд, да потражи честице.