Црњански, Милош - Сеобе 2
Није више личио на оматорелог коња, ни овна, него на неку звер, грабљиву, носат – са очима, не више у пепелишту сивом, него у неком сребрном сјају. Био је намирисан и мирисао је и брке, које је помадирао. Нису више висили, у чорбу.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
О завичају цветни, мудрости и вечне славе, Где светла царица југа са цветног диже се трона На пепелишту своме. И храбри синови твоји, Уз громке ударе лира и Риге и Бајрона, Сплетоше безбројне венце међ венце победа своји'.