Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Калиопа, заштитница епског песништва; Мелпомена, муза трагичне поезије; Тадија, муза комедије и комичне поезије; Еутерпа, заштитница лирског песништва...
песништва; Мелпомена, муза трагичне поезије; Тадија, муза комедије и комичне поезије; Еутерпа, заштитница лирског песништва... (Музе су Зевсове кћери и било их је девет).
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
⁵⁰ Гете, Ј. В., „Српске песме“, у: Кољевић, С., Ка поетици народног песништва (страна критика о нашој народној поезији), Просвета, Београд 1982, с. 152. ⁵¹ Дворниковић, В.
Грим, Ј., „Мала простонародна славено-сербска пјеснарица (1814)“, у: С. Кољевић, Ка поетици народног песништва, Просвета, Београд 1982. Грим, Ј., „Народне српске пјесме (ИИИ, 1823)“, у: С.
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Овај се облик тек недавно, пре једног века, осамосталио и издвојио из општег тока песништва. Отада он живи као на каквој врло истакнутој маргини, мимо свих програма и пустоловина модерне поезије, као испад који
Наслеђе, нити било које друго усмерење високе културе, није њена брига. Развој модерног песништва могао би се, у извесном смислу, схватити као ширење и продубљивање отпора према поетици романтизма.
Читаво једно поглавље његовог песништва, мање познато, обележено је том врстом надахнућа: Пало сито, пало на корито, Са корита чило одскочило, Пало на реп
Најзад, један од изузетнијих резултата његовог песништва, циклус Вукова азбука, написан је за потребе Акције описмењавања, коју је водила Образовна редакција Београдске
као врело чудесних ритмова, као завичај невиних слика и метафора, као једно од плоднијих искустава послератног српског песништва.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
1844. издао је у Бечу Славјанѕку антологіју, избор из дубровачкога песништва. 1848. дао је у Загребу збирку елегија Талијанке. 1858. издао је у Београду врло важне Споменике србске од 1395.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
и прави арбитер лепог понашања. Он је присталица, при проучавању песништва, теорије: „реда по ред“. Кад смо се упознали, у кући једног политичара, он је изненађен мојом одбраном Лазе Костића и
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
У ТОЛЕДУ Прелазом на хришћанство одбачени су дивни плодови грчке учености и песништва да би били замењени једном једином књигом: Светим писмом.
Дела песништва и сликарства предочаваху осећајно садржај еванђеља, а сваки мотив музике понављаше: „Тебе, Бога, хвалим!“.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
При томе он очигледно не мисли на општи однос између поезије и језика (као њеног медијума) који истичу модерне теорије песништва, него на појаву која карактерише српску културу.
обрасца или формуле која се од певача до певача, од једног до другог извођења – како то иначе бива у поетици усменог песништва – делом чувала и делом мењала, варирала.
„Вечерње песме“, у које спада и сва Лирика, штампана 1943, дошле су на крају, као сам врх Дучићевог песништва. По свему судећи, то је уопште један од врхова наше лирике у везаноме стиху. Могли бисмо је назвати и мисаоном.
Али чим је укључимо у мрежу књижевних промена, чим је почнемо пажљивије посматрати у развоју модерног српског песништва, одмах почињемо назирати полазну тачку или бар крајичак конца који ће нас повести у једно могуће и, можда, корисно
Завршне строфе у првој поменутој песми, „Часу обнове“, иду у сам врх Петровићевог песништва. Оне су, последњом вољом песниковом, добиле место раскошног краја недовршене поеме о вуку, премда се у самој песми вук
свима нама да на њих бацамо нов аналитички поглед, одређујући им у исти мах вредност и место у склопу модерног српског песништва.
Казали смо песништва зато што – и то је прво и најопштије запажање – сабрана дела не доводе у сумњу, него потврђују да је Драинац пре свега
сламе На слами шарена крпа На крпи три звезде девице („Риба у души“) Говорило се и писало о херметизму Попинога песништва, и оно је доиста херметично за читаоца навиклог на већ традиционализовани индивидуални лирски израз; у ствари, оно је
Од целокупне организације поетскога текста, од типа песништва зависи у коме ће се правцу кретати ти асоцијативни ланци. Дучићеву песму „Натпис“, на пример, никада не читамо само
на оба света гледају доста лако и сигурно нас воде према једној од најдубљих и најзначајнијих преокупација Дучићевог песништва уопште: према међи „што дели покрет од мира“ (из једне друге његове песме), међи на којој се сустичу многи низови
митских „великих зелених времена“, и не садржи ли ово огледалско одражавање једну од оних скровитих страна Попинога песништва које нас непрекидно привлаче? (1978) МИШИЋЕВ ПРИЛОГ РАЗВИТКУ СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ Критичари се смењују, песници остају.
поезије у култури – у „видно поље“ таквих изузетних критичара може да уђе готово сав развојни лук националнога песништва.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
време кад пише Богдан Поповић, и то све заједно узете, лако могу подвести под Поповићеве карактеристике „декадентног” песништва, које је сменило претходно „виртуозно” песништво: Станковић, могли бисмо рећи, пише „у разлабављеном облику, у стилу
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
усамљени а пустолински размаци међу њима зјапе чамотињом сиротињства, онај који је отворио нову епоху српског песништва и младићком чари свога ведрога генија обасјао њену туробну сивину, родно се прекасно.
Није ни поуздано бележено: до нас допрли текстови тога песништва одвише су изобличени, отприлике као они панађурски музикантски шлагери шабачких цицварића, који познати Бранков стих
Л. Мушицки, 1816. Но нек, само Српство траје Макар били ваши дани Заборавом претрпани, Ил' песништва смешна брука. — — — — — — — — Нека Српство буде славно Ма се хвала од вас крила, — Та наша је гордост била Само рода
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
С Вуковим временом завршио се и период "класичног" народног песништва, када је оно достигло врхунски домет. Уметничком домету српске народне поезије нису допринеле само оне појаве које су
изради песме као специфичне уметничке творевине, што ће имати далекосежне последице не само за тумачење и вредновање песништва него - а то је најважније - и за његов развој у наредне две деценије.
значајни по ономе што су у ово време, него по ономе што су касније написали идући за општим развојем српског песништва.
затим Реч и време И-ИИ (1963), показују да нису биле посреди само разлике у мишљењу него и разлике уопште у разумевању песништва. Разумевање је било особито отежано код Васка Попе (1922-1991).
У брзом - и смрћу прекинутом - развоју од неколико година он тежи обнови мисаоног песништва, које образлаже као спој симболотворне песничке форме и мишљења које дијалектички повезује крајности: ватру и пепео,
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Међу тим поцепаним плодовима грчког песништва и мудрости лежали су, разбијени, последњи остаци класичних дела грчке скулптуре.
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
У саме почетке српског песништва за децу убрајамо песме Луке Милованова (1789–1828), писара, учитеља и побратима Вука Караџића, настале 1810.
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
) — призивање виших сила (богиња песништва итд.) на по четку књижевног дела, посебно епа ИНВОЦИРАТИ — зазивати, призивати у помоћ ИНДИ (тур. покр.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Како је приказан у песми Иво Сенковић и ага од Рибника он иде међу два или три најсугестивнија лика нашег херојског песништва.
Знаменити борци против псеудокласичног и дворског песништва, против псеудолитературе уопште, и романтичари и реалисти, ослањали су се често и много на народну књижевност.