Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Али да плачемо и кад пођемо одавде, кад смо, хвала богу, паметни и знамо што нам надлежи радити? Ово ништа не ваља, ово је стари
Црњански, Милош - Сеобе 2
Сав се био, због тог, развеселио! Понављао је, међутим, како је то смешно, да плачемо због некога, ко и не постоји, и да она плаче због те жене, која не постоји. Не постоје трепавице боје пепела!
погребима, кад би човек срео човека са именом Ађански, почео би да се цмаче, плаче, пита: Зар нас још има из Аде, да плачемо у подстрешја туђа? Бију нас, а не дају плакати – што рекао преосвећени Живанович, у то доба владика арадски.
Живимо, плачемо, смејемо се, кад како. Сваки има свој век, своју љубав, свој светли део живота, као тица која, кажу, улети из мрака у
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Ви плачете покрај вина! Ваљда вино није добро? Они још плачу, јецају. — Та који вам је враг? — Е, мој Чамчо, ми плачемо, и знамо зашто. Сад овде још пијемо, ал’ једаред морамо се раставити, морамо умрети, — одговара кроз плач Кречар.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Тамо, тамо наша мајка живи, Ми би преко, ал' ево не смемо, Боже мили, па да не плачемо!“ Но док тако ми ту говорамо, Уједанпут страшна бука амо, Ја ти брже онамо одшета, Кад ал' брате, два-три
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Да би сцена била потпуна, ми почињемо да плачемо. Доста нам је свега! Да смо само знале, не бисмо се ни мртве родиле у једном оваквом граду као што је Београд!
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
креће На моју љубав, на све жеље моје, На моје небо, моју башту крина — У тим часима нађу се нас двоје, И тад плачемо ја и виолина.
С нама ту је, ноћу и дању, Ледени дах. У игри, у пољупцима тражимо бесно Израза, сна; Плачемо, мртвима што је у паклу тесно, Кад нема дна. Јер свак живи у гробу свом, само што неће Да види гроб.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Лука погледа све нас редом климајући главом. — То ти је оно: гони, гони. Ех, богаму, ово је да плачемо сви одреда. — Заиста — вели Војин. — Само си ти могао да будеш такав баксуз.
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
И слични дивљој Атилиној хорди, Жртвенике смо развејали давно. И сад без вере у магле јесење Дршћемо бледи и плачемо стравно: Срушеног храма дави нас камење.
ветар брише; Залуд наша длета и напори дуги: Ни рушити ништа ми немамо више, и храмове већ су порушили други. Плачемо кад поноћ пред очи нам навре, Стид нас да без венца мремо у осами, И дижемо с муком горостасне лавре, Да бисмо их
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Али госпа Нола, бар пред светом, није ни малаксавала ни роптала. — Питате, како смо и шта радимо Јулица и ја. Не плачемо. Сузе су за мале јаде, моја госпођо. Обадве радимо оно што нам је сад пос'о.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Ал' за то не велико зактевамо искати. Него више плачемо се ваше окате слепотиње нерасматране, ни расудне духовне, по сказивању праведнога Јова: Ви сте врачеви неправдиви,
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
— „Свирите, ништо, виче стари Замфир, што заћутасте! Што је овој саг?! Је ли панаија, та да смо жални и да плачемо, — ели свадба, та да смо весели и да трупамо?!...“ Тада засвираше Цигани и све полете и поче се хватати у коло.