Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
, и одобри. Ово је било под Кличевцем у Ваљеву, на месту где је сада кула. Поћута мало, пак повика: „Кума-Стево, ̓ајде узмите тај топ, пак отиди са чича-протом, Грбовићу и кума-Милану у помоћ!
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
— Е баш си ми јутрос нешто љута... Нису ти све козе код куће. Она се чини и не чула, само копа. Он поћута мало, искашља се, па опет поче: — Зар баш остаде у потоку, Маро? — Шта велиш?
Најмање од весеља мора му пасти барем сто рпоша. — Е то је доста, доста... богами! — рече Милун машући главом. Поћута мало, па тек упита попа: — Ама, попо, он чини ми се служи сад код Станоја. — Јест' код Станоја.
— Неће ти ни платити. И ја сам му дотерао, знаш, једна кола још пре тебе, па — ту! — Поган човек! — рече Витомир; поћута мало и настави: — Баш не би требало да му то прође на лијо. Ваљало би њега мало заварчити.
Људи су, чудна ми чуда! — Јест, јест!... Тако је!... Батали, кмете, батали! — завикаше готово сви углас. Кмет мало поћута, па поче: — Па шта велите, људи? Хоћемо ли тражити воденичара или градити другу воденицу?
Волим те као сина... Сви те волимо овде у селу... Баш бих волео да ми кажеш ако те снашла каква невоља. Страхиња поћута мало, па рече: — Вала, Пурко, могу ти казати; али мучно ћеш ми помоћи... Могу ти казати тек да ми мало одлакне.
— Е не дам му је, па макар ми седе плела!... — Море, куме, немој да се кајеш! — рече Пурко, поћута мало, па упита: — И баш не даш? — Више ми слободно не помињи! — одговори Живан одсечно. — Већ ако хоћеш да се свадимо.
Радојка! Не одазива се. Страхиња ослушну. Ништа се не чује. Он поћута мало, па опет зовну: — Радојка! Радојка! — Ко је? — чу се изнутра санан женски глас. — Ја!... Страхиња!
Затим упита Бошка шта он вели и може ли што бити од тог разговора. Бошко мало поћута, па рече да све верује попу, као свом познанику и добром пријатељу; да он не налази момку мане; да се могу баш и
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Наједаред запита: — А како живе поп и кмет? — Као браћа. — Би ли се они могли завадити? Маринко поћута. — Н... не могу!... Не би их могао нико завадити!...
– Не могу — рече Лазар. — Зар нема ко други?... — Звао сам имењака, али он је тамо с Јелицом... Лазар се намршти. Поћута мало двоумећи, па рече: — Добро!... Да му одскочим!... И приђе мети, махну дватрипут рукама и прескочи белегу. — А!..
Само зла друга зајма не врати! И оприча му све. — А како ти је име? — Станко Алексић. Харамбаша поћута мало. Затим промумла кроз зубе, више за себе: — Старије је јутро од вечера. Кад сване, видећу.
— Ја сам се са Станком збратимио: рекосмо погинути један за другога. Хоћу и ја да му будем на руци!... Харамбаша поћута мало, па рече: — Добро, остани...
А Станку дође да се заплаче... — Ти се љутиш... А немаш права! Ја ти нисам хтела ништа нажао учинити!... Поћута, па кад не доби никаква одговора, она опет рече: — Немаш право!... Немој се љутити!...
Не можеш ништа помоћи!... Напољу киша, а сиротиња гола и боса под небом!... Лези!... Станку клону глава... Поћута неколико тренутака, па рече: — А што ће овде оволике поњаве и губери?... Носи тамо!...
Нека вам је проста и нега и храна, а ви опростите мајци, јер мајка греши само из љубави... Онда окрете главу зиду. Поћута неколико тренутака, па поче говорити у заносу: — Јеси ли ту, светитељу?...
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
То вам је на аманет, па сад гледајте! Хоће они штогод да проговоре, али се загрцнули, па само кашљуцају. Поћута поп и одмори се, па онда, устежући се, настави: — А моје дијете... остављам вама на аманет... Бог вам, а душа вам!
Матавуљ, Симо - УСКОК
Кад Мираш сврши, владика поћута мало и рече: — Ја налазим да је вјера везивала Милицу кнежеву за Радојева сина, а сад, када ти, као рођени стриц
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Ја, знате, научио на нашу канцеларију, где врата не мирују ни пет минута. Он поћута мало, као да премишља о нечему, па одједном, мало отежући речи и застајући на неким изразима, настави: — Ја сам дошао
необично... Само се одвојише усне са брковима од браде и он брзо, на пречац, повуче у себе ваздух... затвори уста, поћута, па опет повуче ваздух ... — Стојане!... Стојане!... у помоћ, потрчи!...
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
— заврши питањем обратив се мени. — Нисам. — Чудновато! — рече он мало увређен, поћута, па ће рећи: — Пре пет година, на данашњи дан, ождребљен је мој коњ што га сад редовно јашем, и данас пре подне
Министар поћута мало, па продужи: — О овоме треба да размислите, господине! Тај закон, којим имамо права да кажњавамо сваког ако
Начелник после тога поћута мало, па додаде: — Што се мене тиче, ја ћу пити пиво, јер мој господин министар не пије никад вино и соду.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Он се трже. »Та шта, — рече у себи, — обична путничка кола.... И то с друге стране«... затим поћута: »А што сам баш помислио с друге стране... Зар се ја чега бојим? Ах, да, јес' богме...
« — рече неко из гомиле. — То је све једно, — вели капетан, па малко поћута: — Аха, знам: ја сам уз исправку послао званично писмо, па ваљад' су и њега штампали.
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
— Како да није брука! — вели Срета. Поћута мало Максим, убриса нос са два прста, па додаде: — Па шта мислиш и ракамиш сад, господине?
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
у снег и Мирују, слушају га, а његови јасенови, високи и поређани као чета војника, стиде се у јутарњој магли. Поћута, па настави: — Србији је Бог одредио да се буни. А кад је тако, онда чврсто! Аћим Катић вас неће издати.
— Овој кући је судбина одредила да слуге децу праве. Видим, Бога нема па нема. — Загуши се и мало поћута клатећи се. Она и дале мирно стоји, преполовљена месечином. — Нека се само здраво роди.
Аћим поћута, па настави: — Ја сам живео само да овај дан дочекам — вилице му дрхте, грло се залива, он викну: — Мијате, приведи
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
“ Он је био црвен као рак, он се није смео противити. Он мало поћута, замисли се, па процеди: „Онда ми бар донеси књига. Молим те, пробери и донеси или пошљи, морам нешто радити.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Како је сад овде? — Где си био целе зиме ? — запита га Вујо, чинећи се да не чу његово питање. Ђурица мало поћута. »Да ли да му кажем? — Све једно, морамо раскидати, па онда не морам ни крити.« — Где ти нисам био! ... По варошима...
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Седнем и сам поред Комарова. Владан ме упита: — Шта је? како изгледа? — Свакојако — одговорим му ја. Владан поћута мало, а после рече доста жалосно, и ако се усиљавао да се као нашали: — Еј, моја микроскопијо!
— Две мање него ти, Трбо. — 'Ајде, бре! — »Трбо« мало поћута, па онда додаде: — Мопе, нека смо ми живи и здрави, па макар ми ти и украо папе.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
— Ох, кад би ми дали прилике да вам То докажем. — Разуме се да ћу вам је дати и то одмах. — Она поћута мало, а затим настави: — Видите, драги пријатељу, ја и мој муж смо у рђавим односима.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
— Зар не знаш да мачем убоге браним, да је мач само у мојој руци чаробан? Девојка тренутак поћута, строго га погледа и рече: — Знам. И знам да више никоме неће добра донети, али то је моја жеља..
— Шта ти говори да онај један гутљај, ако до њега дођем, нећу сам попити. Сада се мајка замисли жестоко, поћута, па рече: — Не знам, али верујем да ћеш ти спасти моје дете...
Одлучи река да од дрвећа, трава и трски савет затражи. Сави се око јасена и упита га шта да ради. Поћута јасен, па рече: — Не разумем те: ако је неко део стене, зашто би се претварао да је река?
— Једи и играј! — нареди. — Сада си припадник племена Хоботница! Белутак поћута, па рече: — Играј сама! Био сам и остајем Белутак!
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
— Нијесмо ми више дјеца. Ми смо већ дјечаци — одговори Јованче мрштећи се озбиљно као какав одрасли. Стриц мало поћута па опет живахну: — Шта мислиш, шта ће Николетина радити с оном пушком?