Милићевић, Вук - Беспуће
И кад тамо, иза брда, почима да се рађа облак, он у свој поглед меће и љубав, и молбу, и преклињање, поздравља га радосно као брата или пријатеља,
Чују се весели, храпави гласови гдје се довикују, под сунцем које се диже и које почима да шиба својим зракама. Из шикаре, на трњу, плаве се њихових прслуци.
Ћипико, Иво - Пауци
Пали се божићна свијећа, залаже се мрсом и — почима Божић. Раде га је дочекао у момачкој снази и складу, задовољан што га је јуначки опремио.