Употреба речи почупао у књижевним делима


Јакшић, Ђура - ПРОЗА

глатко као мермер — једно се дете загледало у његову темењачу, па се усуди да га запита: — А, учитељу, ко ти је почупао косу?... Уча се жалостиво осмехну, па му својим благим гласом одговори: — Године, синко!...

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1

је Танасије Првуловић излетео из једне куће са закланом кокошком, па је махао кроз ваздух да би јој после лакше перје почупао. Видела га цела батерија, чак и командир.

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

Догоди ли се тако нешто старцу, сви му се смеју. Е, кад бих само могао да постигнем, свима што се смеју почупао бих гркљане. Оном што је унутарње, не смеј се никад. Сломиш ли ногу, руку, углаве ти некако па зарасте.

Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА

Она у своје време није била тако седа, али сам јој ја, још кад сам јој први пут био представљен, почупао црне власи, те да би умирио сестрицу, старији је брат брзо ишчупао памук из поставе очевог зимског капута и налепио га

И када сам се једнога дана нашао сам у соби, извео сам праву вартоломејску ноћ. Пооткидао сам им главе, ноге, руке, почупао косе, поцепао одела и, уопште, извео крвопролиће достојно једног крволочног пивара Сантера или немилосрдног глумца

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности