Употреба речи пожњео у књижевним делима


Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ

Стјепану, што иде у раскорак, презријева жито, а он још није пожњео. — А што ти, Стјепане, не жањеш? — Како ћу, оче? — Српом! — Знам оче; а куда ћу прије? Знаш да сам инокосан.

Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА

Кад се горе попнем, а то моје просо узрело па га бог пожњео и умијесио од њега хљеб па удробио у вруће млијеко, те једе. Назовем му ја: „Помоз бог!

Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ

Кад се горе попнем, а то моја проја узрела, па је Бог пожњео и умјесио од ње љеб, па удробио у вруће млијеко, те једе. Назовем му ја: Помоз' Бог!

Кад се горе попнем, а то моје просо узрело, па га Бог пожњео и умијесио од њега хљеб, па удробио у вруће млијеко, те једе. Назовем му ја: Помоз' Бог!

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА

Кад се горе попнем, а то моје просо узрело, па га бог пожњео и умијесио од њега хљеб, па удробио у вруће млијеко те једе. Назовем му ја: „Помоз̓ бог!

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности