Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
То је било све што сам им још дуговао. Пуцкетале су у ватри, равнодушне што прелазе из вида крте трине, пожутјелих фотографија, од влаге поклобученог картона, у топли сухи пепео — из једног облика ништавила у други — „Свијет је
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
увијек лармајући као да траже бјегунца, дјеца се дадоше у бербу презрелих љешника, који су већ сами испадали из својих пожутјелих чашица.