Употреба речи почивке у књижевним делима

Не постоји пример употребе речи pocivke


Јакшић, Ђура - ПРОЗА

После мале почивке отац се обрну меки. Очи су му још од суза влажне биле. — Видиш, сине, то ми беше веран друг и искрен пријатељ, и он

Сремац, Стеван - ПРОЗА

— рече г. Паја мало тањим и тишим гласом, па узе претурати »пуслице«, с једнога на други крај тањира. А после мале почивке запитаће: — Ааа, овај... колика је сума? — Па четири стотине динара, драги прико. Треба ми, па не могу да чекам.

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

— Још само ово — рече он после мале почивке и поред свега што је изгледало да ће га Никола смрвити ако отвори уста — још само ово: Правник си, правник сам.

Због земље, веле, коју су им од предака отели. Тада се Господ понова замисли, а после мале почивке: — Па нека ратују — рече. — Нека им се таква жеља испуни! Али св. Петар усуди се да примети: — Господе — промуца он.

Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА

(После мале почивке загрме наново пушке.) СТАНИША: Шта је сад то? Зар су оживели? КАТУНОВИЋ: Живели! Моји су Катунци то — За смрт су

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности