Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Сами своју крв презиру; помажу туђина, подижу га, славе га... а свој рођени пород бацају у блато. Кад је ступио у собу, није ни погледао у оца, није се ни машио за
Црњански, Милош - Сеобе 2
Каже да, тамо, позване, на игранку, не уводе степеницама, на спрат, него да их неке дрвене справе, у цвећу, подижу, право, у салу. Исаковичи су се на то, у Темишвару, згледали као у чуду.
Селидбе његових сународника, које су се, у почетку, чиниле као олује, које читаве облаке лишћа подижу, претварале су се у бекство појединаца, бедно.
Он је, каже, стар човек, да још једном удаје ћер, коју је отхранио, са својом покојном Анђом, као што ласте свој пород подижу. Живот је људски кратак и неће ни он моћи дуго.
Као што јесењи ветрови носе, кад духну, свело лишће, са дрвећа и грана, дуж пута, па подижу, високо, оно, које је опало на земљу, тако су и те гомиле исељеника у Росију, из Бачке и Баната, пролазиле, те јесени,
Теодосије - ЖИТИЈА
Господе Боже мој, и спаси ме по милости твојој̓ да се јави неизмерно силна рука твоја и да запрети онима који се на ме подижу, да види непријатељ мој срамоту своју и да се постиди, и руку своју да положи на уста своја, да се ужасне и убоји, и
Давши им књиге законске, да по предању светих апостола и светих отаца уче народ како да се подижу у вери у Господа нашега Исуса Христа, и заповедивши им да га покајањем обраћају ка Богу, говораше им: — „Пазите на
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
После Ђурђевдана се дижу на бачила где подижу привремене станове, праве сиреве и масло и продају вуну и овце. Пред зиму слазе у јегејско приморје где напасају стада
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
у овом комплексу подједнако значајни, а осим тога, и промена начина живота, измењени услови у којима се деца рађају и подижу не погађају подједнако све сегменте система о коме је овде реч.
Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ
буде, за људе који ником нису прави, јер јасно виде и властелина, а и себра: за оне на које иконокласти подижу хајке, а иконоборци их чекају из заседа, за људе о којима патријарси говоре да су богумили, а богумили да су
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Оне војују и побјеждавају! Оне славу благополучни народа до сами звезда подижу и преузвишавају.« ПЕДАГОГ. — Доситеј Обрадовић не тражи толико истину ради истине, у његовим очима ока не вреди сама
почетком осамдесетих година, уносе у српску књижевност више уметности и писмености но што је раније било, обојица подижу и усавршују форму која је дотле била занемаривана и запуштена.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
32. А преко реке подижу се горе, А више горе гледај, какав шар! Вечерње када сунце простре море, Облачак никак' му не квари жар, О сретно
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Таљиге чудне подижу буку, с камена на пањ точкови бију; буљук дјечака магарци вуку, кажу — земљу Дембелију; кочијаш јарац, брадати
њивица проса, по њему, јутром, сија се роса као да блиста камење драго, па врапци Ћоси мира не дају, од саме зоре подижу грају: „Ух, алај имаш велико благо!
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
И вук је кроз коби питом постао, а траве у подрумима мог двора подивљале подижу камен. Са земљом ме растају, узвишености у љуте скутове сам изгнан.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Чујемо како лете наша зрна, њихов фијук је све јаснији, људи несвесно увлаче главе у рамена н са страхом подижу очи. Нешто се ускомеша над главама нашим, језиво и мучно — онда оштро цикну и сручи се свом жестином на непријатељске
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
Но се надам, пријатељу, Ти си браћу замолио, Да подижу сиротињу, Да ти тјеше стару мајку! Ал’ што ће ти тужна љуба, О за Бога!
Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ
СИМКА: Нек вас Бог чува! (Глумци подижу кофере и полако одлазе, у даљину, према сивом небу иза сцене. Иза њих се спушта провидна завеса путујућег позоришта
Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ
да свира некакву игру, све их обузе чудан немир, дрхтавица нека уђе им у ноге, и ноге — хоћенеће — почеше саме да се подижу, као даје под њима земља горела и пекла их.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
— Та није могуће! Зар они подижу и чувају децу? — И пеленају их, и кувају, перу, шију, преду, плету и т. д. — Те тако док сад ваше колеге предају у
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
„Само да му прва не буде за паре. Онима што динарима подижу женске сукње пород буде болешљив и жгољав.“ Кад га је после Божића попово водио у Паланку, пре НО ШТО су се попели у
Али сад ја јашем њу, нашу касу и нашу власт. — Старац се пење, пада, сељаци вичу, смеју се, и подижу га на касу. Старац се усправи и учврсти, пркосан, важан, као споменик. — Иде војска! — маше селак трчећи према њима.
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Обе су исте боје и величине, али једна искри од радости, док друга плачно жмирка. Дечаци из Улице кестенова тада подижу поглед ка небу, узвикујући: — Гле Плачка и Смејачка!
Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА
у правилном реду; из њих бију четири фонтана са жалошћу пламтећијех лучах; дебели се њихови стубови у правилном подижу размјеру у опширну небодршца сферу.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
А свештеници шапућу молитве, подижу очи к небу и ћуле уши не би ли начули и сагледали птицу ибиса која долази са југа јер та је птица весник Нилове бујице.
Осети како му ћилимче на којем је стајао бежи испод ногу, како га невидљиви таласи подижу, спуштају и ковитлају - да га сруче у вртлог.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
реконвалесценти, увијени у ћебад и шињеле и захвални Богу што нису у рову, прекидају полугласне разговоре о свачему и подижу бледе главе. Она журно скида свој огртач од гуме, па шал, и у белој припијеној кецељи прилази првим креветима.
Са прозора се видело само: како они час-по, сложно и важно, подижу главе ка спрату са кога се пад догодио, да их после спусте и загледају се баш у оно место где је млади радник јуче
Артиљеријска зрна правилно упадају у ровове поседнуте непријатељском пешадијом и ми гледамо црне облачке који се подижу и личе на вихоре.
Био је Шљивић један од оних наших старих службеника који никад, за раднога канцеларијског времена, не подижу главе, јер су претерано савесни, и преписују тако и капљу над оним преписом све док не падну у несвест.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
А кад неће или не смију да је праве од чега другога, праве је тако да на њен степен подижу макар неки бубрег, јетру, жлијезду, или све те ствари скупа. И за то створе једно ново име, или преупотребе старо.
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
оствари снове, дуге пет столећа, Што унесе опет дух древног пролећа У равнице пусте и гудуре сиве, И обнови дане што подижу живе.
И обнови дане што подижу живе. ПО ГРОБОВИМА Ја немам сузе за оне младиће Што су остали кланцима и пољем; Све друг до друга као једно биће, К'о
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Али нуто, небо се замути, Све се црњи подижу облаци; Ветар дуну као ала љута, Стаде шибат’ море и таласе. Таласи се дижу, утолежу, Те бродара пеном запљускују,
Краков, Станислав - КРИЛА
Тишина која настаде би мучна и тешка. Осећа се да се тамо нешто догодило. Војници узнемирено подижу главе. Наједном ту одмах преко каменитог седла почеше да се помаљају нејасне прилике н да јуре у јаругу.
ВИИ Као бела веверица претури се дим по грању. Пишти, лупа, јечи. Најзад је све тихо. Онда војници подижу увис очи и пипају се. Или лупи у стену. Запара, зареже, и сече.
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
Прамење лако гари кровине, Што га ветрови мора пламеног По густом диму заошијају, И прашине се горе подижу, Постанка свога плодну утробу У твоме недру траже пакосном... Јест, ту је пакô... Ту су грехови!
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Кожа ми с’ јежи, и сад ми се споменом подижу власи, Како сам светог упазио краља Студеничке лавре, И с њим Архангела Гаврила, весника божеске тајне.
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
КНЕЗ ЂУРЂЕ: Како?... Зар и Радош?... ЈЕЛИСАВЕТА: Радош и он — обојица се Са бунтовничким срцем подижу, С престола твога да те оборе... Ил’ још не видиш? Е, Ђурђе! Ђурђе!... КНЕЗ ЂУРЂЕ: Да ниси анђô — ја бих веровô.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Преда мном пространство пукло... Сведоци векова славни. Са дна се подижу морског Олимпа висови тавни. Миртове шумице тамо свештене обале крију, И сањалачки шумно таласи подножја бију.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Моја душа није у таштини грезла, Нит' је било грубог црва да је начне. Ја сам ишô вису гдено бесконачне Подижу лепоте своја царска жезла.