Милићевић, Вук - Беспуће
Њега је тиштала тјескоба у овој полумрачној и укоченој соби. Осјећао се задах старине, гробља; све је подсјећало да овдје више нема живота, већ да је био, па умро; и то осјећање живота који је ишчезнуо и гдје га није одавно било,
од пролазника; прођоше редом крошњатих трешања, с напола увелим лишћем и са изломљеним огранцима испод њих, што је подсјећало на дјечурлију која их је била пустошила чим су биле почеле да руде. Испред кућа трчкарају неумивена дјеца.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
У том амбијенту било је нечег мени блиског, нечег што ме подсјећало на дјетињство, на бакина брата који је производио мастику и оне мађионичарске облаке опалске замагљености.