Употреба речи покајничке у књижевним делима

Не постоји пример употребе речи pokajnicke


Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје

Охо-хо, чујеш ли ти ово, Раде, стари мој ђогате? То распојасано самарџијино гроктање прену и дједа из покајничке одузетости, и он се приорну и подскочи као нападнут пух. — Их, пресвете моје виле! Срећа његова што је отишао.

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

Сви су кући одлазили као он, морали су да дају покајничке изјаве, иако нису били криви, признавали су кривицу. Тако се апсана испразнила. Он је због оца до сада остао.

Ћипико, Иво - Приповетке

дување јужине и завијање и цвиљење нападнутих, чврсто увезаних бродова у луци скрушава га и заноси у побожне, покајничке мисли... Чини му се да увијек ово великих дана, на успомену мука Исуса Назаренина, југо овако силно дува.

Бојић, Милутин - ПЕСМЕ

пљесак мрежи паукова рада: Мирно ти си тако калпаке и списе, Механе, бродовље, хетере и ловор Засипала прахом покајничке мисе, Где пауков застор векова је говор. О, и Белом Краљу у дан смртне језе Пљунула си главу.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности