Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Она јој се смјерно поклањаше, ал’ од коња неће да одјаше. Изишле су сеје Радулове, изнијеле злаћено прстење: „Одјаш’ коња, мила снахо наша!
А Милош се с коња поклањаше, те лијепо дара приваташе. Други шура сабљу донесао саливену од сувога злата, — сабља ваља млого била блага, опаса је