Не постоји пример употребе речи poklic
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Само чујем поклич у дну духа свога, Као вест пророчку, кроз ноћ, с брега пуста; И ја чујем благе речи вечитога Како ми пролазе кроз
Црњански, Милош - Сеобе 1
И као да је то прво, јасно сећање ума било неки нечујни поклич, њему се учини да му трче, један по један, својим страшним трчећим кораком, под шубарама, са својим дугим пушкама, и
Матавуљ, Симо - УСКОК
И ми бјесмо мртви сустали, а притиште мркла ноћ. Кад би пред зору, чу се поклич: „Ха, на ноге, утече Француз!“ Бјеше одмакао и средио се да узмиче бранећи се. Богами, те вјешто уредио се.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
У доба кад се волео гест, фраза, поклич, крајњи национализам, није се могао волети тај песник од дискретних и суморних идеја и непосредног и хладног
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
На тај оптимистички поклич, праву народну будницу, командир весело зарза, па се опет, за трен ока, смрачи и занијека главом. — Јок, јок, не иде.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Да бих ствар прекратила, ставих длан на уста и у мртвачкој тишини испустих свој чувени ратни поклич из племена Сијукса, на шта доктору испаде перо из руке.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Платиће рибе јутрошњу пашу!“ Широко поље росом се купа, бисерје трепти, сунчана киша. Ратнички поклич војводе мачка уплаши само једнога миша. У рупу стругну, прогунђа строго: „Видидер мачка, блесав је много!
А једне ноћи потера стиже, пред њом Доситеј с Хопова, старински поклич ори све ближе: „Љубезни держите лопова! Треба га прије восточног зрачка пребити јакоже мачка!
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
— Морам одмах учинити један поклич свима мисленим људима! Нећу да будем џелат ове јадне дечице. Савест ми не допушта то!
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
Турци момчад код себе примами и обоје на Обод објеси. У то сердар поклич низ нахију! Свак потрчи к ријечкому граду, ал' залуду — сви утекли Турци у лађама пут бијела Скадра; само Богдан што
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
страшним свих духова ноћи; Када моћни оркан тешко море љуља, Кад облаци грме испод неба плава; Кад бунтовни поклич узрујаних руља Прети пâдом греха, насиља и глáва.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
„Ха, ко је Озринић... поједоше све!“ викну сад Мишан, једнако лежећи и ценећи се од смијеха. „Остави тај поклич, дијете, за доцније“, рече озбиљно Оташ. „Но ходи да једеш, ако ћеш, јер нам није дангубити!
У толико зар неко виђе са дну поља што би, па пуче пушка и викну поклич: ха погибе Бајица, уби га Доњокрајац! ха ко је момак!... У час се сукобише наши и њихови...
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Усред поодмакле представе, прене ме висок поклич: на полумрачној позорници шетао је по круништу ратник под оклопом и шљемом и кликтао великим гласом: — Веглиате,
Бдијте, о стријелци!... Стенторски поклич, који је, без везе и смисла, изненадно пао у дубину мог сна, свега ме прожео.
Неколико мјесеци касније умрла ми је мајка. Задуго се нисам могао отети осјећају да је онај поклич био недвоуман наговјештај те несреће.
Савлада ме умор, и неопазице закуњам. Тргне ме поклич. — Веглиате, арциери!... По полумрачној позорници шетао је ратник под оклопом и шљемом...
Ћипико, Иво - Приповетке
придолази; дубрава испод цркве испунила се столовима и кућним посуђем, пије се кафа и хладно пиће, чује се погдекоји поклич продавача, да сврне пажњу, и оделита песма момчади, али још није настало право весеље; оно је затајано, пригушено, јер
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
Наш надреалист Душан Матић има једну, додуше познију песму, која у наслову носи надреалистички поклич: „Сломи све речи“!
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
На детињу вриску Богдана се плаховито прену и спази надно куће, недалеко од врата, својега мужа. Збунио га синовљев поклич и стао укочено као ступ. Ни да коракне напред, ни да изрекне какву реч.
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
(Матеј ИX, 29, 30) Глас је Господњи над водом. Бог славе грми. (Псалам 29, ст. 3) Благо народу који зна трубну поклич. (Псалам 89, сг. 15) Господе, да ли чујеш горде трубе?
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
И нека кроз шуме и дубраве одјекне наш поклич, и нека задрхти царевина под нашим налетом... Војници!... Не заборавите да вас зову деца ваша, да вапију ваше жене и
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Огромним, највећим делом наша народна епика у ствари је један бескрајни револуционарни поклич за борбу против насиља, против ропства, против нечовештва.
дружинама, кроз болне звуке гусала и као нож оштре и звонке десетерце одјекивао је кроз кнежеву клетву неумољиви поклич отаџбине: Ко је Србин и српскога рода, и од српске крви и колена, а не дошô на бој на Косово, од руке му ништа не
Не имао пољског берићета, ни у дому од срца порода! Рђом капô док му је колена! Тај поклич, предаван од века веку, од колена колену, разлегао се по целој нашој земљи као немилосрдна порука, као страшна