Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Једне у почетку, друге на крају, — опет је равнотежа у рангу одржана. Но баш зато се не жури Полачековима. Они остају. Остали су и остали: мушка господа, каснар, ишпан, натшумар, натарош и учитељ, па се измешали са
Они остају. Остали су и остали: мушка господа, каснар, ишпан, натшумар, натарош и учитељ, па се измешали са Полачековима и Кирићима у креденцу, и осташе до зоре. Балу је крај; само су неколико пари у маншестру још заостали.
Легну спавати. У једанаест сати се пробуде, обуку се, па у пола један на саоницама оду Полачековима. Буду лепо примљени. Шамика је међу женскима, а господар Софра са старим Полачеком разгледа штале и стаје, гледа, мери
Сви су задовољни, а најзадовољнији је Чамча, јер је доиста џепове напунио. Господар Софра са Полачековима опет на саоницама врати се кући и одмах сви полегају.
Дође после ручка и Кречар, па се даље разговарају. Најпре, наравно, господар Софра претстави Кречара Полачековима, но Полачек га већ познаје и без тога; имао је већ с њим посла.
— Наздравље ручак! Дошао сам да вам се захвалим што сте ми ноћас част дали. — Клања се, рукује се са Полачековима, па и са Кирићима. — Како је испао профит? — пита Кречар. — Врло добро; боље него на ноблбалу.