Не постоји пример употребе речи pomrcina
Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Бежи стрмоглав пред сунцем помрчина. Науку, дакле, свештенству! Кад они буду учени и добродјетељни, сав ће народ добар бити, и онда ће се испунити
Не, он нити је сабирао нити је имао новаца, но он говори за разум и добродјетељ. Ходити по свету*2 да вас не облада помрчина, учи нас. Свет је просвештеније душе и разума, а помрчина је глупост, навјеженство и без сваке науке лудо варварство.
Ходити по свету*2 да вас не облада помрчина, учи нас. Свет је просвештеније душе и разума, а помрчина је глупост, навјеженство и без сваке науке лудо варварство.
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Одмах ударише један с једне а други с друге стране пута, да их Рака не опази, па у стопу за њим Помрчина беше густа, а он није баш толико оштра вида да их смотри. Упутио се право њиховој кући, а говори сам.
Воденица је баш под једном таком стеном, припета као ластино гнездо уз њу. Беше се већ давно смркло. Помрчина као тесто. Време тихо. Кашто чак доле ниже воденице на броду хукне вода јако. Нигде се не чује ни шта. Само гдешто.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
ИИ ДЕО: ОСВЕТНИК 1. ПАУК Напољу тужно јауче ветар кроз оголеле гране и киша сипи... А помрчина као у паклу. По такој ноћи ни хајдук не ходи; нико кога невоља не гони неће маћи испод свога крова; и сами пас тражи
— Ружно вријеме? — питаше Турчин. — Ружно. Киша из дрвета, из камена, што оно онај казао. А помрчина као тесто. Да ми је ко опалио шамар, не бих му се могао одужити!... Не види се прст пред оком!... — Хоћеш духана?
— Мехо! Асо! Ибро!... Брзо напоље! Видите тко је тамо!... Момци истрчаше у помрчину. Али помрчина као тесто. Обилазише око хана — нигде никог. — Даље! Даље! — викао је Турчин. — Њетко јест! Потражи! Потражи!...
Африка
Потпуна помрчина чим изиђем из осветљеног круга наших лампи против олује. Вече већ врло хладно. Иза сасвим ниских улаза од колиба виде
Ноћ ће бити без месечине и звезде се још не пале, тако да кад стижемо на језеро помрчина је савршена. Да бих је видео, ја надносим лампу против олује над воду, коју осећам већ и иначе по свежини која са ње
поздрављају, једва наилазим на место где треба да се там–там одржи и где је крај неког баобаба запаљен мали огањ. Помрчина.
Нова игра и нова пијења. Немогуће цртати их, јер то, кажу, носи несрећу; немогуће фотографисати их, јер је помрчина. Немогуће добити свирале, јер било кад да изиђу из шуме, настао би помор у племену.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Тај смрад га је пратио целог живота.. Иако је напољу био дан, сунчан, топао, светао – унутра је владала, за тренутак, помрчина, која се затим, кад се очи навикну на њу, претварала у плаветнило као неког дима.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Отежале главе, она тек сад примети да је у одаји скоро мрак. Зидове и ствари била је већ обухватила помрчина, само према пећи, на један зид, падала је сива светлост последњег, вечерњег осветљења, са реке, и губила се, иза
Милићевић, Вук - Беспуће
И он је ваљда био задријемао у својој наслоњачи, јер кад га је тргла нека лупа из ходника, око њега је била густа помрчина.
Лалић, Иван В. - ПИСМО
лица У мрежи остакљене паучине У напрслом огледалу; тишина Мрешка се као скоруп од твог гласа Из друге собе, где је помрчина У којој трептиш ко паслика спаса — Лептире сиве шаљеш, да ми круже Около лампе у крхкој орбити, По слојевима
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
Један пије - други плаћа. Ко су газде? Пуца тиква, мој Горазде! дажди, лије. Субота је - јесен гњије. Помрчина. Међу нама само Дрина.
Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
Обукао сам се, увио девојчицу у мараму и отишао право у ноћ. Ево по овој истој води сам газио. Страшна помрчина је била око нас, сваки час сам клизао и посртао, иако сам ставио чарапе преко ципела. Жену сам оставио као луду у кући.
Мора бити шест стотина метара бар над језером! И све највише једна секунда. Опет са те стране савршена помрчина. „Нух билион... Шта то нух билион, зашто нух, зашто?
— Хоће ли скоро? — Ја мислим сад. — Брава заврши њену реченицу: трам! Опет помрчина. — Ја мислим на то, — рече човек, — на то, ту глупост. — Шта мислиш?
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Нигде звезде да бисмо се мало оријентисали, а киша лије, помрчина је густа као тесто и страшна као смрт. Ордонанси зазиру од свакога дрвета, од свакога жбуна, и нико ником не верује.
Цео народ је на ногама и сада још упорније наваљује. А путеви све гори, коњи се непрестано саплићу, помрчина као олово густа. Топови сваког часа закачињу за кола и онда се разлеже запомагање.
Онда командант нареди да пођу послужиоци и помогну, те народ једва крете, а за њим лагано и ми. Густа помрчина притисла земљу, да се ни прст пред оком не види.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
нешто је на тебе много љутит. Гојко устаде, ћутећи, прође поред кмета и оде у школу. Беше јака помрчина, не види се ништа, али он полако, пипајући око плотова и спотичући се, дође до свога стана, који беше осветљен.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Твоја ће се жеља испунити. Старца нестаде, у соби се опет навуче густа помрчина, али у руци ми остаде хладна дугачка труба. Обукох се брзо и изађох из куће.
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
— Врло добро, врло добро! Шта ту имам да га питам и да тражим преко хлеба погаче. Њега ћу ја. Дивота! Славно! Помрчина је била у соби, па не смем рећи да му се засијало лице од задовољства; али кад кажем да је од задовољства трљао руке,
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Јутрос, од Сурчина до Врчина, Гракће распаднута помрчина — Вране, ко нарикаче изнад рака, Црне су јер су пуне мрака. На свршетку ноћи мрачне, назадне, Помрчина се згусне
На свршетку ноћи мрачне, назадне, Помрчина се згусне и распадне, Па зато, сваки пут када сване, У небу загракћу толике вране.
Јеца олук, Плаче стреха, И гргољи Стабла шљива Смолу слузе, Поноћ рони Тамне сузе. Јужни ветар Зиму таче, Помрчина Горко плаче. Копни, копни, Вода шкропи, Прска, пљушти На све стране: По Европи Снег се топи И клокоћу Ноћу Бране.
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
ЖЕЉА 68 ПРЕЛАЗНО ПОКОЛЕЊЕ 70 У КВРГАМА 72 ТУГА 74 МИСАО 76 ОСВИТ 78 СУМОРНИ ДАНИ 80 ТРИ ПИСМА 84 ОРХИДЕЈА 90 ПОМРЧИНА 92 КОСОВСКИ ЦИКЛУС 96 БОЖУР 97 СИМОНИДА 98 НА ГАЗИ МЕСТАНУ 100 НАСЛЕЂЕ 102 ЈЕФИМИЈА 104 НАПУШТЕНА
гнезда, И тајанствен шумор жбунова и леја, Предзнак дуге беде, као кобна звезда Дизала се злобна, црна орхидеја. ПОМРЧИНА И Лежим у тами као клада, Не видим ништа, не знам ништа; Од свеколиког светског јада Не допире до мене ништа.
Напољу можда сунце греје, А можда киша сипа капи На мирна поља и на стреје, Ил̓ помрчина ко гроб зјапи, Ја не знам. — Не знам шта је сада, Не питам шта ће сутра бити, Лежим у тами као клада, И живци су ми
И нигде једна успомена да се ко призрак у њој јави, Ниједна некад драга жена, Ниједна рана што крвави, — А помрчина мирно пада На развејана пепелишта. Лежим у тами као клада, Не видим ништа, не знам ништа...
'' Сипи помрчина као ситна киша И засипа ствари пред немарним оком, И, док ноћ постаје мртвија и тиша, Све спава у миру тамном и
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
Вражја сила одсвуд оклопила. Да је игђе брата у свијету да пожали, кâ да би помогâ. Помрчина нада мном царује, мјесец ми је сунце заступио. Ух, што мислим, куд сам запливао?
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Обрадовао се као сироче сунцу. Оде на јагму као алва. Стегло се као гладна година. Паде као кап. Помрчина као тесто. Право као стријела. Пролази као мимо турско гробље. Проћ’ како јутарња роса. Прошао као лањски снијег.
ДЕЧЈА СТРАШИЛА БАУК Баук, како га дете замишља, неодређена је облика и изгледа. То је нека страшна неман, мрачна као помрчина, бездана као простор, — која уништава живот, нарочито деци, поготову кад су она сама, незаштићена и беспомоћна.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Ослушкују пут којим он иде. Најпре пламен прободе мрак. Касније заболи. И опет помрчина. Ђорђе се смањи, згрчи и примаче ближе Толиним леђима. Зашто је купио црвене ђинђуве?
Аћим припали цигару и погледа у прозор. Помрчина мирише на кишу. Тамо где ноћас њему треба да се роди унук, жута је мрља у тами. Кора срца је испуцала и боли. ...
То што ће Вукашинова жена родити у Београду, није његово. Ни ово није његово. Чини му се да чује: кров на кући крцка. Помрчина ће смрскати кућу. Баџа, црна као шубара, скотрљаће се са ћерамида и киша ће је залити, а са стреха ће капати црна вода.
„Ниси ме ни помиловао. И ти си човек!“ прошапта за њим испражњена, са рукама испруженим за побеглим загрљајем, а помрчина се још више смрачи. Устаде, сукња се смуљи низ глатке бутине; напипа стабло јабуке и у рачве притисну чело.
„Лако је теби да галамиш кад Ти је глава сигурна“, закркљала је смрдљива и знојава помрчина, грка од жеђи, тешка од тескобе. „А што је Мени лако?“ Андра му је осетио дрхтавицу. „Син ће да те ишчупа.
“ „Кад си дигао буну, још онда си се продао.“ „На две си столице. Неће ти преки суд судити, па изазиваш.“ Ломила се помрчина.
Показаћу ја вама ко је Аћим Катић!“ Андра је слушао како цичи помрчина пригњечена уз таваницу и зидове од грубог, нетесаног камена и гледао тешко и све мрклије њихање над собом.
зида, кад су сви сем Андре и Аћима гласно плакали слушајући трескање секира и маљева, тада се нешто догодило у њему. Помрчина је била знојава и врела а једњак сув и чађав од жеђи. „Доведите ми попа да се исповедим. То ми по закону следује!
— Е, могао сам ја њега у оним првим данима да смакнем — уздахну Рака. — Појела га помрчина. У књиге заведу да је напрасно умро, и у здравље! Сигурно би деца за њим заплакала.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
И усред дана у таквој је улици помрчина, а када зађе и последњи зрак сунчев, који је дању бар оне густе облаке осветљавао, на таквоме месту наступа црна
Врата се отворише; иза њих зину иста таква густа и црна помрчина, каква беше на пољу. Ђурица уђе у собу. — Упали-де видело, ослепићу у овој проклетој помрчини. — Што ће ти ?
Наишао ваљада послом, да му што јави. Тако проседеше у разговору дуго. Прођоше два часа ноћи, навуче се густа помрчина, јер не беше месеца, а по небу пливаху једноставни тамни облаци, па се онда обојица кренуше низ брдо.
Али се пред усијаним очима тихо носи и веје хладна и црна нема помрчина, улевајући у душу још већи јад и црњи бол... »Шта је ово ?... Шта ово би ?... Свршава се, долази крај...
Па онда... шта буде, не марим !«... Кад одјахаше коње у потоку, испод Јовове куће, беше се разредила помрчина, али се још није добро видело.
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
ПРВИ ЗАГРЉАЈ Загрљена лепотом, и умна, Бледа као туга, месечина, Израза божанства разумна И дубоког као помрчина, С крилима полутаме, Крај клавира Седи и свира Комаде осаме.
Твој костим је био лак к'о месечина, На твом нежном лицу осмех ведар, смео, У бујној ти коси спава помрчина, А на глави шешир помодан и бео: Крај мене, кроз грају Прошла си у сјају. Погледом те гледах за тебе умрлим.
Под срамотом живи наше поколење. Помрчина притиснула наше дане, Не види се јадна наша земља худа; Ал' кад пожар подухвати на све стране, Куда ћемо од светлости
наше дане, Не види се јадна наша земља худа; Ал' кад пожар подухвати на све стране, Куда ћемо од светлости и од суда! Помрчина притиснула наше дане. 1910.
Крв као савест не даде му спати. А шта му могу помрчина густа И шуме мрака — шта му могу дати? Да л' вечан покој, да л' жељена уста?
1914. ПРОЛЕЋЕ 1915. ГОДИНЕ Опет нам је земља тешка к'о тамница, Помрчина густа насред груди лежи. И варош и вода, брдо и равница — Све је једно данас, све гробови свежи.
Петровић, Растко - АФРИКА
Потпуна помрчина чим изиђем из осветљеног круга наших лампи против олује. Вече већ врло хладно. Иза сасвим ниских улаза од колиба виде
Ноћ ће бити без месечине и звезде се још не пале, тако да кад стижемо на језеро помрчина је савршена. Да бих је видео, ја надносим лампу против олује над воду, коју осећам већ и иначе по свежини која са ње
поздрављају, једва наилазим на место где треба да се там–там одржи и где је крај неког баобаба запаљен мали огањ. Помрчина.
Нова игра и нова пијења. Немогуће цртати их, јер то, кажу, носи несрећу; немогуће фотографисати их, јер је помрчина. Немогуће добити свирале, јер било кад да изиђу из шуме, настао би помор у племену.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Један од наших рече: »Јако се бојим да ово, што се овако у помрчини решава, помрчина и не поједе.« — Док се овако радило у скупштини, не знам како су се развијали одношаји између кнеза и Ристића, тек
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Ето, тако Србови да будемо. То они траже, чујем доље у чаршији, већ пуни' шест година, па не могу да нађу. Писарчић: Помрчина, Давиде, помрчина, па не виде од очију. Давид: Море и то бити...
То они траже, чујем доље у чаршији, већ пуни' шест година, па не могу да нађу. Писарчић: Помрчина, Давиде, помрчина, па не виде од очију. Давид: Море и то бити...
Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ
косничкоме Има, ваљда, пет стотина Црних риза и мантија — Али нигде ведра лика; Већ кô она туга тија Спустила се помрчина, Па се ваља као змија По грудима становника...
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Тек кад се тама згуснула око зидина и кад је студена помрчина прекрила и снежну белину да се чак ни прст пред оком није могао видети, људи су ушли унутра, у велику задимљену
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
Смећу - ха, неукротљивче! Да извучем и све хајдуке Из помрчина где неки храст кашље луди Од дрхтања, па просипања, па болова!
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Ту у ноћ нему сам био, Сав болом обузет; На месечини се њи'о Бедних грешника цвет. 63 Свуда где сам, око мене Помрчина, густе таме, Откад мило не гледају Твоје сјајне очи на ме.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
И крошто ли си дошао овамо? Какво ли је сједначење светлоће с мраком? А ми смо та иста права помрчина, зато и у гробному мраку приличноме нам живимо се. А ти си така светлоћа у којојно никакве ни сенке мрцајуће нејма.
Лакше је и побоље носити и мало злата, неголи олова центом. Боље је мало сјање него велика помрчина. Нит је свест обикла с богатством се ортачити. Тко пред другим копа јаму, сам ће у њу се увалити.
каменитих брда); велико страховита змија ватром духата; из ушију јој дурма кипти смола и сумпор што напуња пакло. Помрчина тешка, ама ђаволи су онде и врло сваком виђени пред очима...
Зарад тога вели то јевангелист Јоан за Христа: »Свет в тме светит се: свет у мраку светли и помрчина не може га заслонити.« Карбункулум брани људе од куге који га код себе имаду и носе га.