Употреба речи порече у књижевним делима


Црњански, Милош - Сеобе 2

Нећу ја да будем први Исакович што писа, па порече. Нису такви били ни наши стари! Идем, па шта буде! Аха! Аха!“ Ђурђе се био исправио и хтеде да нешто каже, али само

Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА

— Док се човек сам не осрамоти, не може га нико осрамотити. — Страх образ каља. — Што поштен човек рече, не порече. — Обећање свето дуговање. — Во се веже за рогове, а човек за језик. — Боље је обрећи, него ријеч не држати.

Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

човјеку који је одсједио робију или ма што преломно доживио или проживио — што му, велим, остаје и кад му се све друго порече, ускрати, одузме — доли тај голи и оглодани факат: ја сам преживио бродолом, ја сам одсједио своје!

Ћипико, Иво - Приповетке

— Не пише ми, — понови па се као сјети и порече се: — Лажем вам, писао ми је једном, — продужи старица очито бистрије, као да хоће да га одбрани од нечије подвале, —

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

Ако бог да и срећа од бога, ти се нећеш наносити главе, наносити за ту пријевару“. И што рече Јаков, не порече. 85 КНЕЗ ИВАН КНЕЖЕВИЋ Војску купи Кулин капетане, крајишнике Турке невјернике, који драгог бога не познају, не

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности