Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Баци ту маљицу!... Опали сад! Докопа ти оно чаканац, па онако лудо и пијано — све поскочи и удри што може више у бубањ. — Не, несрећо! — дичи Среја и туче га гудалом по леђима. Оно још горе.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
У име мојих тридесет другова велим ти: добро ми дошао!... Јовица!... Дај хлебац и со! Јовица Нинковић поскочи лако, дохвати једну торбу, извади из ње читав хлебац и дрвен заструг са сољу па пружи харамбаши.
Стаде онако диван и поносит, па викну: — Добро вече!... Све поскочи на ноге лагане и отпоздравише јунака, који се са свима мирбожаше као да из туђине долази.
И онда обоје стадоше дворити сватове. Довршише ручак и старојко заповеди да се опремају... Хитра младеж поскочи од совре и поче упрезати и зауздавати добре коње. Пушка пушци није дала издушити; с пуцњавом се мешао коњски врисак...
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
У тај пар гологлав Благоје истрча из механе. Капетан поскочи и дохвати га за руку: — Стани! Он је тешко рањен! Здраво тешко! — Како тешко? Ко то каже?... Ево, ево писма!...
Шта ти је учинио Вилип? — Е, а хоће да узме Аноку! — Па? Нека узме! — Е, ал' ја не дам! Он поскочи мало напред и хтеде се дићи, али леђима беше сасвим пријатно суседство од бурета, и она се упорно вратише у свој
Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше
Бијели миш омаче се из свог сандука и упаде у сам џак! — У помоћ! — дрекну његов газда и поскочи пола метра увис, а околни радозналци помислише да се то лав извлачи из џака и зачас прснуше на све стране дерњајући
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
У Левчу и Темнићу невеста која не жели неколико година да има деце, толико пута поскочи. Нека млада завеже онолико чворова на појасу колико година жели да не буде трудна, или — метне толико новаца у џеп.
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Поставши, наједном, свестан своје изузетности, Зајац-хвалисавац једног дана радосно поскочи И целом свету објави што не рече дотле никада: Међу зверима прво место мени припада!
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Де поскочи, не лудуј, Ко би јако момак био Па се не би помамио! Ао селе босонога, Зла ти маја дозлабога, Не дала ти чарапица
“ Па с' помами, па силно поскочи, Засјаше му с' кâ у мачка очи, Диже руку па се разбаруши, Па заурла, још ми пиште уши: „Амо гледај, амо, свете
Док понеком брука не додија, Те поскочи и хвати се горе, Па се свети, и јуначки гине, Гине сретан, ал' му име неће, За довијек у пјесмама траје — А од
И на ноге он поскочи, Тамо-амо баца очи, Па опази верну другу, Та баш ону пушку дугу, А поред ње те мале, Што му никад не слагале, И
Бежи, бежи, силан Боже! Промили му испод коже; Затрепета, плану оком, А поскочи лаким скоком, Она за њим, но залуду, Већ на стену попе с' уду; „Урош! Урош!
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Изиђох и ја за вама. Узалуд ме мати заустављаше мимиком. Чим се он виде у дворишту, окрену се, и кад ме не спази, он поскочи, дође до тебе и стисну те за косе. — Дом!
Мајка улази и у пролазу шане: „Кажи: Ђул мирише, ђул се расцветао!“ Кажем ја то Циганима. — А! аферим! — Поскочи ч’а Јован од задовољства, сам му погодио баш ту, његову песму. — Де сад! То да свирите...
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
— Додаде затим, зловољан врло: „Јутрос ми нешто промукло грло.“ Поскочи Мачак од вјетра бржи, умива лице, бркове глади, припрема пушку, фишеке вади, а онда Пијетлу придику држи: „Кад у
— мишева море! Поскочи мачак брже од жапца: „Ово је земља Црвеног Врапца!“ Ваздан је мачак мјерио поље, све му се лице у срећи купа:
“ Поскочи мачак чило и ведро, на малој барци подиже једро и скиде шешир свој: „Наћи ћу гдје се рибица крије, донијети младост
„Хр-њи, јунаци, сумњива трка, негде се ваљда, боговски крка?!“ — поскочи свиња, лавина права, а вук јој нато објашњава: „Тражимо разлог, блатњава звездо, зашто јеж воли рођено
„Помагај, стари, ако си другар, долази, ево, најезда псећа!“ Поскочи чича, престрашен вас, па истог трена у воду — пљас!
Рекнеш ли само да хоћеш друштва, мишева ево, долазе трком.“ Поскочи Жућа и громко лану: „Живеле зеке, мишеве бриши!“ А мачак нато жестоко дрекну: „Нећемо зеке, живели миши!
на точку топи, са стреха капља за капљом шкропи, ојача сунце, дани се дуже, одједном жрвањ — поче да струже. Поскочи Жућа, повика: „Људи, гледајте млина, ево се буди!“ И Тоша ђипи из лога уска: „Чујеш ли воду, по точку пљуска!
очи: столица игра, врте се чаше, риба из лонца скочи, љуља се земља као да броди, купа се Месец у Јапри води. Поскочи деда, прстима пуцну, врти се попут тигра: „У коло, људи, дрвеће, звезде, почиње светска игра!
Истога трена провали вода, весело точак поче да игра, поскочи Жућа, побеже Тоша, оба их зали несташна чигра. А млин забруја ко никад прије, полете жрвањ ко коњиц пропет.
Ех то је мука и малер прави, јуре га писци у сну, на јави! Поскочи Мирко брже од зеца, збуни га незван гост: „Сигурно и он крадљивца пеца, њему сам смакао мост!
Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
Талас дивног свежег ваздуха проби се до нас. Али млађи брат поскочи: — Тата, зашто отвараш прозор, кад може назепсти? — Али мало чистог ваздуха му треба. — Сад ће ноћ.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
За један благи стас, што, први пут, заљуља вишње и трешње, пољупцем, код нас и поскочи, видиком, са ритова и муља. За друштво му, што по винском меху свело лишће расу, са осмехом мутним, прескачући, први
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Пера чисто поскочи од радости, па поче да прославља Јустинијана, а професор се заценио од смеха, и што се више смеје и глава му постаје
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
А баш тај шапат њега, Марка, толико пренерази. — Свири! — поскочи он уплашено и викну тако силно да цела кућа претрну.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Коло: На чије ће дворе пасти? Чију л’ љубу обљубити? Паун: (Тада поскочи: загрли у колу кога хоће и пољуби се с њиме, па се онда он ухвати у коло, а оно друго остане „паун“). КОШНИЦЕ Сви...
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Сад видјеше друго чудо. Кад је коњ допро до њеке врбе, преплаши се, пак поскочи малко настрану, а у тај мах Букар му уплете прсте у гриву, па скочи на њ, полегну се и потјера га у сав трк крајем
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Дрхтећи, она је прогута и истога трена поскочи на кревету. — Ја ходам! Ја трчим! — узвикну сва ван себе и хтеде да излети напоље, кад је прену нечији слабашни
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
“ Момци чили подвикују; „Свирац свира, Не да мира, А још више девојчице, Њине очи и ножице! Деде, брате, ијујуј, Де поскочи, не лудуј! Ко би јако момак био, Па се не би помамио!
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
— Не — рече хладно студент, чије ме смело држане задиви. — Ником не допуштам да ме прекида. Тада мршави практикант поскочи са свога места, потражи оловку и бележник и седе до студента: — Монѕіеур, цхер монѕіеур, — рече афектирајући —
Јесте ли ви човек? Ја не знам како сам ово изговорио и како је то могло толико утицати на њега да он поскочи са свога седишта и шчепа ме бесомучно за руку.
“ Баш код ових речи председник се зацрвене, па са оне своје столице поскочи и просто као помаман дрекну на Ђорђа: „Ти“, вели, „овде са судом комендију тераш, је ли?
Ћипико, Иво - Пауци
— и, кретом главе, показа на свједоке варошане. — Војкан, дирнут, од срца захваљује господару и поскочи да му пољуби руку, весео што ће собом кући повести своја два вола.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
На тебе су побоље хаљине, с тебе ћу их на себе обући“. Тад Латинче на ноте поскочи, пак посједе помамна дората, одмах оде пољем разиграват; Милош њему стаде на биљези.
Кад погледа Краљевићу Марко, ал' катане њега опколиле; он поскочи на ноге лагане, па се маши Шарцу на рамена. Да је коме сјести те виђети кад поћера по пољу катане!
“ Ја кад зачу Туре Влах-Алија, како ли се Туре придрнуло, те поскочи на лагане ноге, опасује мукадем-појаса, а пињале остре за појаса, и ту бритку сабљу припасује, а све врана коња
ситна књига дође, намах викну у своју дружину; скупи му се тридест младих друга, сваки бјеше лепши од ђевојке; а поскочи челебија Грујо, па довати лака џевердана, оде право на Грахово равно.
поникоше и у црну земљу погледаше, како трава на увојке расте као дојке у младе ђевојке; не пониче Даничићу Виде, већ поскочи на ноге лагане, а довати лака џевердана, раскака се с њиме низ планину као јелен од седам година, оде право ка Лијевну
“ Па поскочи на ноге лагане, оде право низ гору зелену, а за њиме тридесет хајдука. Таман Турци Вида да свладају, а допаде тридесет
Кад то виђе беже Љубовићу, он поскочи на ноге лагане, довати се сабље оковане: „Ао Бајо, пивљанско копиле, што ће мени ришћански мачеви та код моје сабље
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
! — у трку допаде Ђоко и радознало ужижи очима. — Е, за ту нам работу треба и једно магаре. — Шта ту треба магаре! — поскочи Ђоко. — Ево мене. О-оп, ја сам бржи од сваког магарета.
Убацише унутра комад кукурузе, али Жуја ни да погледа. — Шта да радимо? — забрину се Јованче. Одједном Николица поскочи и викну: — Аха, сад сам се досјетио! Он се четвероношке увуче у кућицу и пружи се по шуштавој простирци.
— Па јесам ли ти већ казао: дошао наш Николетина и донио пушку! Разумијеш ли сад? — Па тако реци, будало! — поскочи Јованче. — Кад је дошао? Јеси ли баш ти пушку видио? — Јесам, видио сам, и пушку и њега. — Како, кад? Хајде причај.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
Доне! Доне, мори! Доне, несрећо селска! — викну Јевда и зовну измећарку. — Што искаш, стринке? — Поскочи, дете, до чорбаџи-Тасу и рекни: „Вика те стринка Јевда; искочила, рекни, голема работа! Ама брго, рекни, да дођеш!...
— Иди си, дете, поскочи и рекни си по једно кафенце. Иска тета и мајка ти да попију по једно кафе, — вели Таска Зони — па ги прати, ете по