Употреба речи повијаше у књижевним делима


Црњански, Милош - Сеобе 1

Сместивши децу са својим слушкињама, у један троугласти ћошак куће, под таваницу која се повијаше под тежином брашна, пуна мишева, она за себе одабра, одмах, једну велику и ниску одају пуну ћилимова, патосану и

Матавуљ, Симо - УСКОК

Дим из његова чибука повијаше се за њим као каква танана бијела, копренаста заставица. Пушчане цијеви пред њим бљештаху на махове.

— Е, кад је тако, држ’се! — викну Лабуд и започе ударати. Удараше с лијева, с десна, нагињаше се, повијаше се, облажаше да боцне Јанка, али му све бјеше узалуд!

Милићевић, Вук - Беспуће

А у времену се већ осјећала промјена; из кланаца удараше бура и натјериваше Уну о обалу, повијаше косимице кишне млазеве, погињаше пусто дрвеће и стресаше заостало, жуто и самотно лишће са голих грана и узбуркиваше

Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА

узвикну он у љутини, па запе и одједном прекиде. Љубица и писар тако исто изгрдише чичу, па поседаше за сто, који се повијаше на све четири стране. — Шта ћу, старост је, братићу !... Не може се више као некад, док се било младо.

Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР

« као муње ређаху му се мисли у глави, а десна му рука, она што још не беше јелек на њој намештен, сама се повијаше из рамена, и Ђурици би веома по вољи што никако не може одећу да намести, те му се десно раме и рука једнако налазила

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности