Не постоји пример употребе речи pozali
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
што је томе Хаџи-Мустафи млогу грађу за касарне низа Саву слао, познавао се и живио с њим добро, зато оде к њему и пожали му се на тај агински ферман.
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
У Крнићу је опет извиђао неки спор око потеса и узгред добро саслушао попа Перу Пеповића, који ,му се пожали на учитеља Сретена Павловића да је немиран, да псује закон, веру, да развраћа деду, даје им којекаке скаредне књиге да
Дуго је спавао као заклан. Кад се пробуди, пожали се како га боле крста и како му је зима. Кад би вече, спопаде га као нека грозница и трабуњање — ништа за се не зна.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Исакович му се осмехну, задовољно, јер на људе Хуркине није имао, на целом том путу, никад, да се пожали. Били су троми и мирни.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Учио га, сјетовао, божју му ријеч казивао, а он — отресао све ко пас росу. Што бар мртва човјека не пожали, магаре недоказано?
Шта би му на то казали његови стари, честите, поштене калајџије. — Их, Отпадник Мулић. Једино се усудио да се пожали свом коњу, Урагану, тај му се, ваљда, неће подругнути.
Невоља једна, па ето ти. Сељачак се опет печално загледа у широка Вачкоњина леђа пред собом и потихо ми се пожали: — Бојим се, брате, ових разних ...
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
учитељка. Сад дотрча Стојино дете, и ја таман да пођем, а ти уђе. Претури се, вели, одједном, само се пожали нани да јој мркне свес’... па пљус!... Гојко само осети како се на њега сруши цела кућа, и небо, и све...
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
Још сам с неколицином разговарао, а између осталих и с једним униформисаним чиновником, који ми се пожали да још није добио класу, а створио је кривице за велеиздају петорици луди који припадају опозицији.
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
Неки један, то је кâ ниједан, нâко да је више мученија. Вражја сила одсвуд оклопила. Да је игђе брата у свијету да пожали, кâ да би помогâ. Помрчина нада мном царује, мјесец ми је сунце заступио. Ух, што мислим, куд сам запливао?
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
— Боље с братом братовати, него с пашом пашовати. — Да је игдје брата у свијету, да пожали као да би помогао. — Права браћа без аршина чоху дијеле. — Брат је мио које вјере био.
— Сачувај ме, боже, од пријатеља, а од непријатеља ћу се сам сачувати. — Потужи се пријатељу — да те пожали; потужи се душманину — да ти се освети. — Ко непријатељу опрашта, пријатеља добија.
— Човјек је сам као дуб посјечен. — Ни у рају није добро самоме. — Туђину се хвали а својему се пожали. — Дрво се на дрво наслања, а човек на човека. — Гора се с гором не састаје, а човек с човеком вазда.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Поред свега тога кукавац се не пожали, него се отимао болести и посрћући ходио. Али једног вечера, смркло се увелике, а Чмањак не јави стоку кући.
Он је знао за другареву тајну, а познао ваљда и преобрат у њему, те почео облијетати око Јелке, која се пожали Бакоњи, а Бакоња поднесе шаке у очи Бујасу.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Зар је време такво да и Вукашина туку? Дошао да се пожали... Не, неће то. Такви смо ми. Тврђи од бреста. А леп. Њему би приличило и краљ да буде.
као Ђорђеве ситне и зле; опусти песнице, спусти руку на шубару као да га милује, зажеле да седне поред њега, да му се пожали, да му каже нешто и још нешто што јој се заљуља у глави и дрхтавицом се сјури низ њу, не од зиме, виде да је он
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
ХЕРО ПЛАЋА ГЛОБУ Пожали се Херу синчић како га је један дебели бег испребијао чибуком бигаир хак. Херо почне тражити згоду како би се осветио
Ћипико, Иво - Приповетке
Причају да је злослутан тај пут. На томе путу, кажу, не зна човек кога више да пожали: људе или стоку! Па као то море мора да чудно изгледа, када за њ причају да се не може памећу смислити?
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
Пољаци су остављали своје сламне колибе н нико није имао право да се пожали на потру или крађу ни преко пушке ни преко суда...
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Ти си га убио, јер би иначе он тебе убио, али кад га видиш где лежи овако уништен, пожали га; он то заслужује, он је кукавна жртва туђе обести, грубе, сурове власти, из чијих це ноката није могао отргнути.
подржава и употребљује ове ратоборне дивљаке као жртве, да помоћу њих одржи своје господство над покореним Словенима. Пожали дакле и овога кукавног варвара, што овде лежи пред тобом, као жалосна жртва своје умне таме И преступних тежња турских
А је ли он лично крив што се просвета није њега дотакла? Није. Пожали га дакле. Овај варвар није тако велики злочинац, као они који су га до овога жалоснога стања довели.
Ћипико, Иво - Пауци
Диже се и пође да положи крави, нека бар она не гладује — крави хранитељици дјеце, и, полажући сијено, пожали друго своје благо распродано: ко зна што је од њега? — Мајко, бојим се зла! — сажали Божица кад Раде изађе...
Он пусти маха свому нагнућу, и питаше сама себе: „Чему све ово?” Горко пожали што се они дани неће већ никада повратити и безнадно гледаше у село.
Умах разабра да је то позив у шумском прекршају, и тако му протумачи. — Дакле, тужија ме! — пожали се плашиво младић... — Зна сам да ми неће простит', ча му нијесам помога шкропит' виноград... А нисам мога...
И онда пожали што остаје запуштена, јер су вјерним трудбеницима незаситни наметници што никада не осјетише у њезином тешком задаху
— Господин управитељ је душеван човјек! — рече староме. — Је, суди по закону. И пожали нас, ваља рећи правицу. Одредиће и рок за исплату. Али на нама су парнички трошкови.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
— Уђоше с калаузом: све празно, ни жене, ни крпице одела. Сава је био много добар човек, пожали жену: — Ко ће знати од какве је невоље ту живела као курјак, без цепке дрвета зимус.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
— наређивао је гласно Лука да га сви чују. — Господине поручниче, рамље ми коњ — пожали се један коморџија. — Дај овамо једног командантовог коња...
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
моја, ал̓ је шћера твоја: срамота је и мене и тебе; но мој тасте; старац Југ-Богдане, мислиш ли ме мртва пожалити, пожали ме док сам у животу.
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
— Код нас долазе само они које је училељ истукао. —А мени учитељ не да да Жују доводим у школу — пожали се малишан. — Кад она не може, нећу ни ја да идем. — Па шта ћеш онда радити?
Нађе га у крчми. Пошто поручише по чокањ некакве лоше ракије, зване „брља“, учитељ се пожали: — Газда Ваљушко, ови твоји шумњаци не шаљу дјецу у школу. Погледај, ето ти списка.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Дође — рече — туђин к богатому, пожали [овај] своје потрошити на њега, него оте од сиромаха оно једино женско јагње те закла!
Пак по много тога доби, подоцније већ, јашући на коњу, иђаше неки иноверац, Самарјанин. Дође над њега и пожали га, не кте га проћи, него сјаха с коња, опра га од рана вином и помаза зејтином, зави га крпетинами, пак га посади на
те га доведоше у полате пред цара, и каде уђе унутра, смотре га цар онако у оној неопраној издртој, ружној кошуљини; пожали га и опрости.
А кад му виде то несуђеница Сабела што се од њега зби, пожали и раскаја се о томе што му по ћуди не пође, пак и она не чека више удадбе, него оде међу своје думне те се и она
Тко сече дрва, од држала стрецају му дланови и жуљеви устају (аколи држало се скрши, с навијањем више пожали и издангуби). Кога секне потајно осојна змија, доктор му не ваља. Махнити људи множе залудњу беседу.