Не постоји пример употребе речи pozlaceno
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Диван од јаке зелене чоје, и шест таквих столица, сто и огледало „рококо“ са издељаним сирадама, огледало још и позлаћено.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
— Веће прекреће. О ЛЕПОМ И ДРАГОМ — Лијепо је свакому мило. — Све је ново лијепо. — Сребрно је лијепо, а позлаћено још љепше. — Налепши цвет никне на буњишту. — Све је лијепо до мјере.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Огромни кип Атене Промахос надвисује их све редом, позлаћено копље богиње блиста на месечини. Ерехтејон је добио своје позлаћене прозоре и врата Партенон своје дивне скулптуре,
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
На глави му проклета шубара, за шубаром крило позлаћено, бегенисах крило позлаћено. Не дадоше врази мировати: ја не велим: добро јутро, ђедо, већ прићерах бијесна
На глави му проклета шубара, за шубаром крило позлаћено, бегенисах крило позлаћено. Не дадоше врази мировати: ја не велим: добро јутро, ђедо, већ прићерах бијесна малина, скидох њему крило позлаћено, и
Не дадоше врази мировати: ја не велим: добро јутро, ђедо, већ прићерах бијесна малина, скидох њему крило позлаћено, и ја одох уз поље Косово. Док повика остарјели ђедо: „О делијо, мајке не желио!
Док повика остарјели ђедо: „О делијо, мајке не желио! Не носи ми крило позлаћено, а тако те не одбјегло друштво јутрос рано у пољу Косову!
“ Ја не чујем, нити хајем за њга, већ ја носим крило позлаћено. Опет ђедо јаче подвикује: „О делијо, живота ти твога! Не носи ми крило позлаћено, тако теби малин не хронуо и тако ти
Опет ђедо јаче подвикује: „О делијо, живота ти твога! Не носи ми крило позлаћено, тако теби малин не хронуо и тако ти не озебле руке као мени јутрос у Косову!
“ Ја не чујем, нити хајем за то што стар ђедо по пољу се дере, већ ја носим крило позлаћено. Док повика остарјели ђедо: „О делијо, обадва ти св̓јета!
Док повика остарјели ђедо: „О делијо, обадва ти св̓јета! Не носи ми крило позлаћено, не замећи кавге у Косову, Косово је јадно и крваво, лако ћемо један погинути“.
тражи у Косову, кад му ђогат у три ноге храмље, озебле му обадвије руке, згурио се као кукавица; већ ја носим крило позлаћено. Ражљути се остарјели ђедо, па кад викну, као да гром рикну: „Стани, курво, на пољу делијо!