Употреба речи пожурује у књижевним делима

Не постоји пример употребе речи pozuruje


Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ

Купајте се, смрàдићи, нека прште капљице! (Босиљкови цвàтићи потрусили шафољ су.) - Брже, брже, соколи пожурује отац нас - служба рано почиње! Морамо се прокрасти: да не чују ỳ школи да сте били ỳ цркви.

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

„Да подмладиш Симку.“ Очи су му се смејале. Сигурно сам поцрвенео. Тола сасвим тихо, шиштаво звиждуће и прутом пожурује волове. — Док су мала, и мушка деца носе ђинђуве — рече Ђорђе згрчен иза Толиних леђа. — Само су ситне птице шарене.

Прибојава се да се не сретне с Вукашином, па Мијата стално пожурује. Кад му овај поможе да се попне у седло и намести опанак у узенгију, Аћим рече: — Спреми санке и коње да одвезеш

Ћопић, Бранко - Орлови рано лете

— То је Мачак пронашао кад смо се прошле јесени крили од школе. — Хајдемо, Никола — узе да га пожурује учитељица . — Боље је да се и тамо сакријемо, него да сад удариш у пуцњаву.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности