Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Кроз ноћну тишину слушао је како диреци прште; чуо је јаук и писку жена и деце. — Нек се угуше, — рече у дивљој јарости, — нека изгину!
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
За њим се натурио главом Стојан Чупић, али Турчин се докопа шибљака и замаче у густиш. И ово што беше прште куд које. Хајдуци се надали за њима да их до једнога потуку... На бојном пољу осташе само Срби. Битка беше свршена...
Међутим, Лукини га момци дочекаше ватром из пушака и оборише на место. Прште турска војска... Војводе се натурише за њима у потеру...
Што пође на шанац, то паде од зрна... Нико више и не помисли да напада, него како да се спасе!... И прште све, прште као снег под зрацима пролетњег сунца; разбише се.
Што пође на шанац, то паде од зрна... Нико више и не помисли да напада, него како да се спасе!... И прште све, прште као снег под зрацима пролетњег сунца; разбише се.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
Наједанпут онај батаљон што је маршовао на зачељу колоне, онај реп гусенице, прште у стрелце, сиђе с друма и бесно појури кукурузима одакле беше изненађен ватром гониоца који се од некуд пробио.
“ А један дечко застаде, запиљи се у Јуришићев шешир који је мрдао па прште у смеј и побеже. И две жене с корпама обиђоше га обазриво и са страхом.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Поче да се клања дубоко, а да излази, из салона, натрашке, прописно. Кад се нађоше на ходнику, Волков прште, тихо, у смех, па рече Исаковичу да још нико, никад, није противречио Кајзерлингу.
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
друже, топлоте јужне, бујице лужне, вихоре кружне: а ти бар усни северне стеге, мећаве, цичу, сметове, снеге, да круне прште на челу живу, корице мрзну о сабљу криву, ни крвав порфир да згрије крв!
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
Лампа, патос - локвице пјенушаво шушкоље. Сребрнастим перима мраз голица прозоре. Купајте се, смрàдићи, нека прште капљице! (Босиљкови цвàтићи потрусили шафољ су.) - Брже, брже, соколи пожурује отац нас - служба рано почиње!
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
На истоку се небо зацрвенело, помолио се иза брешчића зажарен, усијан котур, а над њим трепере и прште по плаву своду руменосјајни зраци...
Црњански, Милош - Лирика Итаке
На најгорој крпи сања, благодари, благосиља. Тела нам се узнесу, као камење у небеса. Да прште грме и горе у мржњи, разочарана, у бесу. БЕЛЕ РУЖЕ О, немој доћи кад те зовем.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Али чим прште ледена кора и раскрави се снежно покривало, дође и чича Пера. Долазак његов беше ранији но других година, а и он сам
И Спасоје беше дочепао мотку и пошао напред. И таман он поче да издиже руке, а палица фијукну кроз ваздух и прште на његовој глави. Спасоје се простре на земљу као покошен, задрхта једном ногом и беше мртав.
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
Неко их стеже, а не видим ко је, Ал̓ чујем како шкрипе кврге гнусне, Под силном стегом прште кости моје, И крв из рана на махове пљусне. Неко их стеже, а не видим ко је. Јаук и писка свуда око мене.
Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА
Ми гледамо једни у друге као кривци. Лежи градски август на срцу као тона. Луди цвет нам бекства већ клија у нози. Прште труле замке што нас вечно лове. Гледај: наше главе разбацано плове Утрином и водом, брдом, уз пут козји.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Кроз њега мора све да протекне.“ „Да сам земља, прогутала бих неке. Да ме не газе.“ „Све жене причају исто: ’Прште ми глава од брига’, Фалите се бригама“, погледао је и насмејао се гласно. Није издржала, устала је да наставе посао.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Неко их стеже, а не вадим ко је! Ал' чујем како шкрипе кврге гнусне. Под силном стегом прште кости моје, И крв из рана на махове пљусне. Неко их стеже, а не видим ко је! Јаук и писка свуда око мене!
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
А тада, Бог ми је сведок, пуцањ одјекну, лампа се претури и прште у хиљаду парчади, а ја се, колико сам дуг, стропоштах на патос.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Пред њима гори ватра, пламен се весело повија с једнога краја на други, а око ватре прште и пуцкају млади пурењаци, које један од дечака обрће и надгледа.
Краков, Станислав - КРИЛА
Полеже се по земљи, и утапа се у њу. — Пак—пак, пак—пак... — крушуми ударају о камен и прште. 3а гомилом камења мајор Милорад је опружен и дрхти. — Пси, опет ће да јуришају.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
ду... удари и прште на петнаест корака пред нама. Тек она прште, из даљине се зачу како гуди друга, трећа, четврта...
ду... удари и прште на петнаест корака пред нама. Тек она прште, из даљине се зачу како гуди друга, трећа, четврта...
Војници се устумараше око њега. Официр виче: »сеци амове... бога... свеца...« Турске гранате прште свуда око нас засипљући нас земљом и прашином са свију страна. С леве стране долећу и куршуми.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Спуштало се хладно, мрачно вече. Око мене непрестано прште куршуми. Очекујем да дође неко да ме изнесе. Ослонио сам се мало на руке. Око мене лежали су непомични војници.
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Вришти ђогин пода мном кô царски ат, гризе ђем и разбацује пјену, пропиње се на предње ноге, а из стражњи' прште варнице кô небеске свјетлице.
јер је био пао у онај непојмљиви, ватрени занос кад сви живци дрхћу и трепере у огњевитом одушевљењу, кад ријечи живо прште као варнице, а слике се нижу неизмјерном лакоћом, кад лаж постаје истина у коју се тврдом, каменом вјером вјерује и
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
Љубави н Срећо, кô кобац вас кљујем! Док дамари прште и играју жиле, Тонем у дубине, где се свесно скриле У дремежу тихом снене кћери Тајне.
Тисуће људи, Тисуће груди, Тисућ мишица, Тисућ зеница — Све мре и гасне У славу славе часне. З. РАЗМАХ Прште небеса, јаучу кланци, Тутне долине, звоне пропланци, А деца буде Прошлост што спава И ломе, Громе, Док ветар
Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ
Шта ме се тичу туђа деца! И онако ми прште глава! МИЛАДИН (уноси исцеђену крпу): Ево, господин-Жико! ЖИКА: Бре, па ти као да си ишао да исцедиш крпу у
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
А озго јуначка момчад, и жене, и храбри људи, Сипају кључало уље и пале њихове груди. Прште високе лестве, и кад се изврну с града, Безбројно нападача са риком на земљу пада.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Моја мати смета, и сметаће док је жива... А у нашем разреду ја сметам Милану. — Бранко прште у смеј. Волео је да се смеје, и умео је смејати се. — То је као кад би се казало да Св. Кузман смета Св. Дамјану.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
Он вречи као јаре, прште му варнице из образа, али ја, свестан своје министарске неодговорности, бријем и даље. Па онда, сањао сам као даље,
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Какво узјахивање! — Бежи што пре! — викнем му ја, јер почеше да прште куршуми око нас. Онда потрчах. Митраљез са брега поче да клокоће. Ми прилегосмо у јарак покрај пута. Док нешто тресну.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Расрди се Краљевићу Марко, па довати ону кулу с вином, па удара царева чауша: прште купа а прште и глава, и проли се и крвца и вино.
Расрди се Краљевићу Марко, па довати ону кулу с вином, па удара царева чауша: прште купа а прште и глава, и проли се и крвца и вино.
Донеше му суву дреновину; стеже Марко у десницу руку, прште дрво надвоје, натроје, ал’ из њега вода не удари: „Богме, царе, јоште није време“.
Када виђе да је за мајдана, онда иште суву дреновину. Донесоше дреновину Марку; кад је стеже у десницу руку, прште пуста надвоје, натроје, и дв’је капље воде искочише. Тада Марко цару проговара: „Прилика је, царе, од мејдана“.