Не постоји пример употребе речи proslost
Јакшић, Ђура - ПРОЗА
И тешко ономе који се усуди те тужне листове у големој књизи живота превртати! Поглед на прошлост срце ти пара, садашњост горком жучи душу потапа; а будућност?... Ах!...
Ах!... „Благо оном ко се чему нада“, али ја не смем на њу ни помислити. Прошлост и садашњост својим неприродно хладним поступањем сваку су наду у души мојој следиле, и ја немам наде и немам
Ми гледамо у земљу... Ах, у земљи нам је све!... Он у звездама гледа будућност, ми у земљи прошлост... Гледала сам младића како страсно љуби и мирише још неразвијену ружу, а видела сам онога који умире где на груди што
сам штошта одонда изгубио што ми се у животу милило, што ми је срце веселило, а душу крепило; осташе само успомене на прошлост, пуне туге и милине, пуне радости и бола, те сад њима пуним тужну празнину горке садашњости.
Али је ли ико од гробничких плоча зидао палате у које ће веселе госте и пријатеље дочекивати?... А моја прошлост?... Све сами црни гробови!... Тужна је то грађа за будући живот једног сирочета!...
Ја га нисам хтео ни за шта питати, јер сам све знао шта га боли: знао сам његове бриге, познавао сам му прошлост, а тако исто и садањост, па велим: што да га мучим кад се и сам доста мучи... Сиромах!...
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Цела моја прошлост била је бурна и врло променљива, али без икаквог стрâ осврћем се ја на њу, и са задовољством и унутрашњом наградом
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
У тренутку се решавао на све. И, мећући све на коцку, он је морао победити... Није се освртао на прошлост, није мислио о будућноцти — њему је само садашњост била пред очима... Она му је говорила: — Убиј Лазара!...
Осећао је чисто као да га по коси мази топла и нежна рука Јеличина... Па се загледа у прошлост, скору прошлост, и уздахну... — Доћи ће дан кад ће се и мени вратити моје живовање!... Ох!... ала ћу умети живети!...
Осећао је чисто као да га по коси мази топла и нежна рука Јеличина... Па се загледа у прошлост, скору прошлост, и уздахну... — Доћи ће дан кад ће се и мени вратити моје живовање!... Ох!... ала ћу умети живети!...
Па заплива у прошлост... Ни сам не знаде кад је стигао у Парашницу. Кад тамо стиже, нађе другове где се опремају. — Акобогда?
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Глас њезин беше кô музика туге: И зато мишљах, у слушању многом, Само на прошлост, на јесени дуге, На хладна неба, и на тужна збогом.
Памти што је прошло, с пуно вере неме, Кроз све дане дугих страдања и менâ: Чувај своју прошлост за суморно време Кад се живи само још од успомена.
На острву је она постала његова жена, давши му своје тело и душу. Али човек рече: Жена има душу, тело и прошлост. Дај ми и прошлост!
Али човек рече: Жена има душу, тело и прошлост. Дај ми и прошлост! Али човек није могао никад сазнати њену истину, јер између њих и старе постојбине беше сад непроходно море.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
у њеном срцу и у њеној кварној крви вију се они, пуни смрада, дрви, што су једини могли да упропасте и поједу моју прошлост и Моју будућност. Дакле освета, ужасна, крвава освета.“ И онако зверски згрчен, стегнутих зуба и песница...
Африка
Сваки комадић и тек откривене земље, оне где људи нису нашли ништа што представља цивилизацију, има своју херојску прошлост, своје победе и поразе, своје битке и своје јунаке.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Били су као неки разбијени прозор кроз који је он, ипак, могао да сагледа своју прошлост. На та егзерциришта био је дошао као млад официр, а са тих, зелених, утрина треба сад да се врати у Беч где га нико
Међутим, године старости, прошлост њихова, њихове жене, имовно стање, нарав, а нарочито њихове жеље, и наде, све је то допринело, тих дана, да њихова
Тако га се сећао. У сновима, међутим, не јавља се само далека прошлост, него је са њом, често, помешана, и недавна садашњост, оно што је јуче било.
Не да му чак ни да реченице, мирно, заврши. То је интјересно! Али, то су већ чули. Павле онда поче да прича недавну прошлост своју и недавне муке, које су пропатили.
“ А кад виде да га Павле не разуме, протумачи му, немецки, да не ваља враћати се у прошлост. (Волков је рекао: Неин, ду ницхт хоффнунгслос! Грüбелн ницхт гут!
Та сенка, жене која је мртва, била му је, крај све те Божичке, све милија срцу. Прошлост му се, тако, чинила лепша од свега што је сад имао.
пажњу да су ти официри, који се исељавају у росијску војску, красни и поштени људи, али да не могу да забораве прошлост. Чудни су! Кукају! С почетка се радују, кад сретну своју браћу Русе, бог зна како.
коју је полазила, а туга, ваљда, због тога, што је њен свет, у ком је дотле сретно живела, постао био, сад, све више, прошлост, и даљина.
Све је то била прошлост и све је то било, заувек, прошло. Оно, што би га поразило, кад би се тога сетио, била је променљивост људске среће, и
Костјурин је мислио, размишљао, у глави, о прошлости тих трупа. Није их био видео, у прошлости. Исаковичи су ту прошлост носили у очима. У сузама.
Костјурин је наредио да стану. Окренувши се својим официрима, рече да је то, што су видели, прошлост. Колегија је такав егзерцир забранила. До недавна, чак и гренадири, прилазили су непријатељу, каже, на коњима.
То је била росијска коњица. Тај сирмијски хусар дочарао му је, још једном, његову прошлост! Кад је тај луди талас људи и коња био већ на неколико десетина корака, од трибине, међу официрима који су стајали
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Никако нису трпели да их њихови сродници, који су остали верни старој вери, подсећају на њихову прошлост. Да би показали да су имали права што су примили нову веру трудили су се да је прикажу као бољу, особито пред својим
Грци су мање подлегли овоме пословењавању, јер их је одржавала њихова велика прошлост, национални понос и грчка црква. Овај је процес почео у Србији и одатле се доцније развио скоро по целој области
Испитивањем на месту уверио сам се да нема успомена на ову бугарску историјску прошлост. Претпостављати да је ова историјска прошлост морала оставити трагова и створити тешње везе између централних земаља и
Претпостављати да је ова историјска прошлост морала оставити трагова и створити тешње везе између централних земаља и Бугарске, значило би износити сасвим
Уколико има успомена на прошлост, оне су само српске и више су сачуване у причама, ређе у песмама. Чак до Ихтимана, када се долази из Шумадије, језик и
Овде се особито одржало старо балканско становништво, и све подсећа на далеку прошлост. У Радици се очувао стари начин сточарења, номадско сточарење, које су ови Југословени вероватно наследили од Аромуна.
Не памте или слабо памте све друго што није работа. Имају слабо или никакво интересовање не само за догађаје и прошлост, већ и за све прилике суседних села, уколико оне не спадају у работу. Ни попови не памте своје прадедове.
У вези је с работљивошћу и забринутошћу, која све најбоље у њима апсорбује, што не памте много ни прошлост како општу тако ни ових крајева.
Хрватска држава има врло стару прошлост. Године 1102. се спојила са Угарском а године 1526. с Аустријом. Хрвати су се надали да ће им склопљени уговори
). Њихов дијалекат нема у изразима и у сликама оне живописности динарског говора. Њихова прошлост довољно објашњава, зашто и њих нису могла никако захватити демократска осећања.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Бољка неописана, душа боли. Отима се за живот, вуче је будућност Шамике, али јача је прошлост која је вуче гробу. Госпођа Сока једног дана јако се разболи и умре. Никакве лекарије нису јој помогле.
— Драго ми је особито. Гледају се. Пред Шамиком велика, раскрупњала дама; Шамики се у глави узмути ова прошлост, не зна шта да мисли, шта да говори.
Црњански, Милош - Сеобе 1
АЛИ ЗА ЊИМ ОДЕ И ФРУШКА ГОРА 38 В ОДЛАСЦИ И СЕОБЕ НАЧИНИШЕ ИХ МУТНИМА И ПРОЛАЗНИМА, КАО ДИМ, ПОСЛЕ БИТАКА 52 ВИ ПРОШЛОСТ ЈЕ ГРОЗАН, МУТАН БЕЗДАН, ШТО У ТАЈ СУМРАК ОДЕ, НЕ ПОСТОЈИ ВИШЕ И НИЈЕ НИКАД НИ ПОСТОЈАЛО 65 ВИИ ТУМАРАЛИ СУ, КАО МУВЕ
сребрне, месечином поливене шуме, још једном, снежна поља иза Осечког града, траг лисица, јахања, дах њин, као маглу, прошлост. Не би је можда више ни оставио. Положио би јој широку своју руку на трбух. Болови би уминули.
ВИ ПРОШЛОСТ ЈЕ ГРОЗАН, МУТАН БЕЗДАН, ШТО У ТАЈ СУМРАК ОДЕ, НЕ ПОСТОЈИ ВИШЕ И НИЈЕ НИКАД НИ ПОСТОЈАЛО Исакович није био љубавник жен
да му се учини шеста брига сва та војска коју су они вукли за собом, крчећи јој пут својим покољима, већ му и његова прошлост дође као једно безгранично лудило.
Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ
За себре, сужње помиловане, који су вечни дужници цара, који прошлост као злу мађију не могу никад са себе да свуку, од којих и зликовци непохватани надмено се туђе и крију, и другови из
Матавуљ, Симо - УСКОК
Јанко му исприча цијелу своју прошлост, па заврши: — Моја је намјера да останем у вашој земљи, а пошто ме је добри удес нанио међу добре људе који ме
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Звук следећих стихова можда је превише патетичан, али лажан није: То су збори, то су гласи Којима се прошлост краси, Што продиру кроз свет мрачни Са гробова оних зрачни' Спајајући громким јеком И
Њему је довољна љубав међу речима. Кад се у игри сусретну, речи откривају своју прошлост садржаје својих веза. Ево, на пример, историје бонова и слонова, и резултата који је произишао из додира ове две речи:
ликовног израза, Радовић се наднео над бездан колективне подсвести, спустио се, низ водопаде алитерација, у дубоку прошлост говора.
Зар вас прошлост заиста толико опседа, да сваки други састав понавља свечану заклетву палим јунацима и херојима? Не угађате ли, тиме,
Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ
Тешко теби, народе: ти страдаш, а они се радују; ти пропадаш, а они се богате! — Но, судбина је наша од Косова да прошлост оплакујемо.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Када је допао затвора у Бечу, он је узео да пише историју српску, више да докаже своје право но да изнесе прошлост српског народа. Започета у Бечу а довршена у Хебу, његова историја је велико дело у пет књига и на преко 2000 страна.
То је прво и велико систематско дело у којем је обухваћена целокупна прошлост српског народа, и то упоредо са историјом осталих суседних народа, док се раније давала само у одломцима и кратким и
Он брани Србе у свим приликама, редовно их велича, хоће да им изнесе њихову славну прошлост и да им улије историјски понос и националНу свест.
је између разумна човека који ведро гледа преда се у будућност и збуњених људи и магловитих глава који гледају назад у прошлост. После пада романтизма, од 1870.
још неколико дела разне садржине: у одломку Иероглνфïку (1810), где је изложио своје некритичне погледе на словенску прошлост; Римляни славенствовавшïи (Будим, 1818), где је хтео да изведе сродност између Римљана и Словена; Буквáръ славéнскій
И зато се он служи »поетическом фантасијом«. Као романтичари, он воли народну прошлост, и већем делу својих романа даје историјски оквир.
владаре, јунаке и догађаје из српске историје, величао српску славу и српско јунаштво, китњасто представљао српску прошлост.
Караџића, имајући иначе много интереса за историју и народну прошлост, бацио се на историјску драму, на драматизовање појединих тренутака из српске народне историје и појединих народних
Добровски, »патријарх и отац славистике«, почео је научно изучавати словенску прошлост, хватати везе које постоје између разних словенских језика.
Са друге стране, живећи међу Србима, он је први научно почео проучавати српску прошлост и српски језик, први стао испитивати старе српске споменике и прикупљати грађу за историју српске књижевности, и у том
идеализовали старо, претхришћанско словенство — и српски романтичарски омладинци почињу идеализовати српску прошлост, српску историју, коју, по речима Ламартина, »треба певати а не писати« и која је »песма што још није готова«.
Историјско осећање било је увек врло живо код Срба, народна поезија сачувала је све успомене на прошлост, и нови нараштај сав се окренуо слављењу историјске прошлости, налазећи у њој не само утехе за садашњост но и снаге за
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
— одврати путник новом загонетком. Опет уз дједа нови трнци: откуда то шапуће младост, како ли се то прошлост враћа? Није ли живот окренуо натрашке, своме исходишту?
И окрену дједов живот назад, пусти се трком у прошлост, сустижући двије дурашне дјечачине које грабе уз каменит пут према осамљеној кући, укривеној под шумом.
Потопљен као и свака прошлост, завичај ће живјети својим животом нијеме сјенке и за ведра, сунчана дана, он ће се, вјероватно, чак и назирати у
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
ДАНИ ЂУРЂЕВ-ДАН Ако икада срце заболи, душа се раздрага и слатка туга обузме душу — то је при успоменама на прошлост, минуле дане, родно место, другове из детињства...
Лалић, Иван В. - ПИСМО
се и мења да новим путем нова слика крочи — На некој звезди море се расцвета, у чаши воде заискри тишина, Свака је прошлост стално започета, А море, то је најлепша горчина.
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
На старом огњишту мирно Пуцкара црвенкаст плам. Кад магла покрије равни И влагом испуни зрак, ту прошлост васкрсне древна, И гатке времена давни'. И позно у тавну ноћ разговор спокојно бруји, Док дремеж не свлада све.
Којим зборе милиони. Они штују обичаје. Али прошлост више свега, А уз гусле прослављају Обилића, Скендербега И Косово Поље равно, Где нам паде царство славно.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Било је ту разних лица, са разноликом нарави, чудним појмовима, многим обичајима, из разних места. Многи су имали и прошлост своју, нимало завидну, неки безначајну, други часну и поштену.
Под оваквим утисцима сваки види свој живот као далеку прошлост и цело биће је усредсређено на овај тренутак, када треба спасавати голи живот. Наређено је да се појаше.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
И она се, ваљада, пренела у прошлост, или се предала каквом новом осећају, па снује пријатне заносне снове. Гојко се обрте к њој, па је стаде посматрати.
и она се одједном трже од ове нове мисли, јер је избегавала свако сећање на прошлост... Сад настаје живот, прави живот!... А ово се досад лутало некуд по мраку... Даље, даље црна прошлости !...
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Слави, и оклопницима, нек умукне пој. Деспотица светих нек нестане драж. Гладан и крвав је народ мој. А сјајна прошлост је лаж. А ко нас воли, нек воли камен голи. Нек пољуби мржњу и мртве.
А сунцу и манастирима угушите пој. Кадифе и свиле нек нестане драж. Јаук и гробље је народ мој. А сјајна прошлост је лаж. Мој народ није стег царски што се вије, него мајка обешчашћена.
У једној књижари, у Опатији, у излогу видим песме поменуте мађарске песникиње. За децу. Ја се на то смејем. Прошлост и садашњост трче тако као два кловна, паралелно, али се више никад састати неће. Не могу.
Певали су их са разочараношћу човека који не само зна, него и воли, пролазност и прошлост; латинске речи, стара имена светаца и светитељки изговарана су весело француски.
Нека неизмерна и чудна долина је прошлост и ништа у њој не можемо изменити, помиловати, ни додирнути руком. У својој светлости, и тами, она нам пропушта руку,
А кад ми клоне глава и буду стали сати, Ти ћеш ме, знам, пољубити као мати. ТИ, ПРОШЛОСТ, и мој свет, младост, љубави, гондоле, и, на небу, Мљеци, привиђате ми се још, као сан, талас, лепи цвет, у друштву
Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ
И сад, кад сунце за планине зађе, Прошлост се враћа из даљине сиве, Кад се Назарет у сутону нађе И старе приче, легенде оживе.
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
Причаше ми славну и витешку прошлост нашег народа, а на самрти остави ми аманет: „Синко, мени смрт не даде да умрем у мојој милој отаџбини, судба ми не
И наши су стари јунаци, и они су умирали на колу за слободу; и ми имамо јуначку прошлост и Косово. Свега ме обузе народни понос и сујета да осветлам образ свога рода, и јурнем пред судницу, па викнем: „Шта
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Он је мислио да ће га тај синтетични поглед на његову прошлост одвести само за годину-две назад, али се он одједном нађе у доба своје бујне младости....
Занео се у прошлост... Одједаред му допре до уха звецкање звонаца и прапораца, којима кочијаши у овоме крају кинђуре своје коње.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
На мост, на музеј, на библиотеку, И они који би хтели да га посеку (Управо се испитује таква могућност) Мрзе прошлост, садашњост и будућност...
Ако зидари од дрвета не виде шуму, Ти, од шуме, не видиш дрвеће... Град није садашњица гола и боса, А ни прошлост како је замишља неко: Зидари не виде даље од носа, Док учењак гледа одвећ далеко.
онда, наиме, нису два лоша Савладала храброг Милоша, Већ Милош и кум, мили рођа, Смакоше, на спавању, Карађорђа! Прошлост је лепа само онда Кад се у њу не спушта сонда. У тој прошлости већина народа Није имала ни захода.
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
Ал̓ авај! песма залуд покушава Да врати чари старинскога доба; Дубоким санком прошлост ова спава, И поређани стоје гроб до гроба.
Све је у мени ко на гробној плочи: Ја прошлост браним од смрти што прети. Но оног часа кад ја склопим очи, Тад све ће са мном засвагда умрети.
Но ако и прошлост изневери мене, Буде ли и она варка пуна рана, — Заклопићу очи своје намучене С ужасом што икад видех светлост дана...
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
Јер прошлост је оно што нам увек ствара Илузију среће и видљивост јада, Што је увек драга, као мајка стара, И кад цвеће цвета, и
Брзо се прља, груби у овом свету јада. Осећам да сам давно и много шта пребол’о, И срећна прошлост да је сирота прошлост сада.
Брзо се прља, груби у овом свету јада. Осећам да сам давно и много шта пребол’о, И срећна прошлост да је сирота прошлост сада.
ОДБЛЕСЦИ У Дунаву се стари град огледа: Опале куле, црна градска платна; У њима прошлост изумире блêда Што к’о сан чили, отмена и златна.
Садашњост и прошлост ту се гледе мрско, К’о варварске чете и борци што паше, Бранећи давно, од најезде, дрско Те хладне куле и зидине
Хигијена несећања вида. Гледам да се свега мање сећам, Да не жалим ни прошлост, ни себе, Да се тихо што беше погребе; Гледам да се свега мање сећам. Још савести ветар неки, уздах Мртвих шта ли?
Тако прошлост наша, што нам је све дала, У краљевској помпи пролази, и на нас Баца своју светлост, к’о некад, и данас; Тако прошло
наша, што нам је све дала, У краљевској помпи пролази, и на нас Баца своју светлост, к’о некад, и данас; Тако прошлост среће, илузије, зáла, Прошлост свију снова, што је сузом прала Свет блата и кала, Поново нас зове царству идеáла.
У краљевској помпи пролази, и на нас Баца своју светлост, к’о некад, и данас; Тако прошлост среће, илузије, зáла, Прошлост свију снова, што је сузом прала Свет блата и кала, Поново нас зове царству идеáла.
Њима тако, Врâне, на растанку реци. Нас предводи прошлост, будућност и нада Тамо где већ пљушти киша оштрих зрна, Где потмуло грми страшна канонада, И застава смрти лепрша
И скупљеним бесом петвековног гнева Расковали тврде и челичне ланце; Напунили земљу срцима што труну За гажену прошлост о којој се пева, И појили крвљу равнице и кланце. Изгажена трава, и села се диме...
Обићи ћемо илузија свет, Где сада вечни мир и покој влада, Дворану наше младости, — и ту Саранити спомен на прошлост нам сву.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
) и напредак у имовини.“1 Гатањем се прориче будућност и погађа прошлост, па се на основи одређене будућности и погођене прошлости врача и „опчињава“ (набацују чини).
Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА
Слободни нас пусти ветар целе скида. Велико нам плаво небо прошлост брише. Уз коровски мирис: кише нас умише. Сунце нам у оку куле сјаја зида.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Најглавније је не бити сентименталан, само сентименталан не бити, не, никако, онда... идејама је крај. Наставља се прошлост. Успомене га обузеле. Неће да мисли. Санке шкрипе. Некада, онда... увек, за сваки Божић, санкама кући.
Стид јој се разгоре у глави и на лицу. Прошлост, погубљена и заборављена у пословима, Виси сада сва пред њом, похабана и у ритама, као сиротињско одело.
Јурну по соби. Мала му је. Не, све је ово селачка идила и прошлост. Наш живот треба да буде нешто сасвим друго. Мој живот није Аћимов живот. Треба одавде засвагда отићи. Све оставити.
кида евенке са прозора, и то је прошлост! баца их у мрак и снег, кокошкама, псима, селу... Не, не, то би био типичан аћимовски гест. Треба спавати, па сутра...
Вукашин седе на клупицу поред тестија: — Пишете? — Обичаје мога народа. — Још вас занима прошлост? — Како још? — намршти се Андра не гледајући га. — Шта је с мојим оцем? — Видим, и тебе још брине прошлост.
— Како још? — намршти се Андра не гледајући га. — Шта је с мојим оцем? — Видим, и тебе још брине прошлост. Нешто као осмех мину Вукашиновим уснама. Гледали су се мирно. — Прошлост не, али отац свакако.
— Видим, и тебе још брине прошлост. Нешто као осмех мину Вукашиновим уснама. Гледали су се мирно. — Прошлост не, али отац свакако. — Ја сам о теби боле мислио — устаде од простог стола застртог новинама.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
простори велике светлости, кружне а непрозирне, и у тој светлости сенке и мемле, чак и тајне, лако ишчиле а свака прошлост постаје прозрачна.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
----- Ал' ја видим једног старца, У дубини даљних дана, Седа коса, борно чело, Прошлост му је пуна рана. На штапићу иде, клеца, Јад га тишти, јад големи; За њим трче мала деца, Он их моли: Опрост'те ми!
Ти гробови, Стари, нови, Они сјају Сваком нараштају Кад се умље у прошлост удуби, У тамнини да се не изгуби; Кад се пустиш у давнине свете, У давнине и свете и клете, Да ти мис'о пута не помете.
“ „Што ја почех - ти продужи!“ „Још смо дужни - ти одужи!“ То су збори, то су гласи, Којима се прошлост краси, Што продиру кроз свет мрачни Са гробова оних зрачни', Спајајући громким јеком, И божанском силом
Глас њезин беше к'о музика туге... И за то мишљах, у слушању многом, Само на прошлост, на јесени дуге, На хладно небо, и на тужно „збогом“.
И не знаш да није Ни сад испијена та чемерна чаша, И свирепи отров једне ироније; И да ће нас вечно страшна прошлост наша У немирне ноћи да тргне и сети, Као звекет ланца старог робијаша.
свој део страдања и суза, Као гаврани ће крај нас да пролете, И не покидавши ни једну од уза Што нас вежу и сад за прошлост, што стоји За нама и гледа на нас к'о Медуза. Ј.
и у вече тавно, Дух савјести кад му с љутим бичем хита, Да он тебе, старче, изнемогла давно Из сна мутног буди и за прошлост пита? Ј. Дучић ЛXXXИИИ БИЛА ЈЕДНОМ РУЖА ЈЕДНА...
На старом огњишту мирно Пуцкара црвенкаст плам. Кад магла покрије равни И влагом испуни зрак, ту прошлост васкрсне древна, И гатке времена давни'. И позно у тавну ноћ разговор спокојно бруји, Док дремеж не свлада све.
Унутра постеља угодна и мека. Рука ми немарно превлачи врх жица Ал' срце... срце... оно на Вас чека! „Та забравите прошлост, дужност, мужа! Дођите амо, лепа млада жено! И у мојим груд'ма жар млађани тиња, И моје је срце чежњом опијено.
А на прозору нерешљиво стоји, Стоји и мисли учитељка млада. Да ли да иде? А прошлост? А верност?... ....................................... Зар да заборави на оног човека ................................
глуху, Са сухим цвећем у рукама врелим, Од дуга пута у прашљиву руху, Осетих тада да ништа не желим Цео ми живот у прошлост утону!...
поља, Где оне смерне не цветају више, Где наше стазе поветарац брише, Дух ми се враћа у времена бола, Што скора прошлост у себи их скрива; И то сећање сузу изазива. Сад нема љубичица!
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Не само да је тиме природа тих неједнакости постала растумачена, већ су се оне могле израчунавати и пратити у прошлост и будућност са свима њиховим последицама.
„И зато пребрисао мастилом своју политичку прошлост. Из непродатих примерака своје „Небеске механике“ ишчупао је своју посвету Наполеону и заменио је посветом новом краљу
Погледах га зачуђено. „Па куда сте могли да кренете пошто сте освојили целу Земљину лопту?“ „У прошлост!“ Начиних лице као да не разумем смисао његових речи. Он се насмеши. „Да, у прошлост. Причаћу вам“. И он причаше.
“ „У прошлост!“ Начиних лице као да не разумем смисао његових речи. Он се насмеши. „Да, у прошлост. Причаћу вам“. И он причаше.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
смо разговарали уочи његовог венчања, после толико година, обновимо све успомене, претресемо све доживљаје, сву нашу прошлост тако бурну, мученичку, али богме, и јуначку...
Дубоко у срцу, у коме је малочас прсла па се изломила сва прошлост и све што је Старо, запали се одједном жижак новог једног кандила и он лепо осети нову неку страшну глад испуњења
За неколико секунада букну пред његовом душом сва његова прошлост до најудаљенијих завојица, један живот сав одвратан, буран, перверзан, свакојак.
Он је загрли и сакри лице. Онда се насмеја: — Добро, лепо, добро. Али једнога дана сазнаш ти, да она прошлост, на пример, да сва она прошлост... то јест да није све онако као што сам те уверио, да није баш све онако.
Онда се насмеја: — Добро, лепо, добро. Али једнога дана сазнаш ти, да она прошлост, на пример, да сва она прошлост... то јест да није све онако као што сам те уверио, да није баш све онако. Да ли би ме волела тада?
Госпођа Леђенски покуша прво да изазове срдито сећање ка прошлост, на онај доскорашњи живот у провинцији, монотон, мучан, глуп, на низ неиздржљиво досадних и празних дана који су,
Једно је само било јасно: сва прошлост, празна, јадна, очајна и мртва, испуњена мрачним и хладним осећањима, треба да буде откупљена полетом новог живота,
А то не би био пад, никако то не би био пад него узвишење. Јер сва она бедна прошлост није значила ништа друго но немир, несклад, лаж, док је ово што ће да дође равнотежа, мир, склад, истина.
И у једном низу брзих, ужасних визија, госпођа Леђенски угледа још једном сву прошлост са страхом који је каменио: оно блажено детињство, онда вера девојке, па сумња, па разочарања и резигнација која је
У бесаним ноћима, пролазила је често наша прошлост крај нас, и ја се добро сећам да је највећи део нашег времена протекао у размишљању о њој и о ономе чиме је она била
Ето, на ту прошлост мислећи и несрећан што је она таква била, сањао сам ја о будућности која би је својом чистотом колико је више могуће
И са овим рукама, које су и саме одавале његову прошлост паћеника, дојучерашњи робијаш упутио се престоници. Он је имао дугу црну браду, лице тихо и тужно, чело изровано
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
ко зна по који пут, препричан случај о човјеку који је, ненадно погођен тоталном амнезијом, заборавио име, идентитет, прошлост и фамилију, па незнано одлутао, замућених очију али лаган као птица.
Уосталом, знамо ли ми ко је и какав је он заправо био? Преиспитујући у мислима прошлост, сада су се сјетили само да је био крајње мучаљив: осим најконвенционалнијих ријечи, обичних „да” и „не” и „можда” и
Привиђам се сам себи као стари Кронос на умору. А гдје је излаз? — Треба се отрести повијести, треба покопати прошлост. Смрт се зачиње и гнијезди у устајалим климама јучерашњице.
Смрт се зачиње и гнијезди у устајалим климама јучерашњице. Голема прошлост зна каткад да прождре и сутрашњицу, као гладна куја младунчад. Будућност припада онима који немају прошлости.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Задовољавајући се његовим обичним опхођењем са њом, Станка се сва предала својим мислима, у којима је лепа прошлост, девојаштво њено, заузело прво место ...
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
Ко ме рони, кога носим, пре и сада? За мном стоји чега немам, а преда мном: Мртва прошлост са животом покривена. Док будућност полагано покров скида, Ње нестаје и у прошлу прошлост пада.
Док будућност полагано покров скида, Ње нестаје и у прошлу прошлост пада. ПЕСМА 1 У нехату и немару дани иду и пролазе, И лагано све се губи, изумире и пропада, И никаквих немам жеља, да
Глед'о си у прошлост за тобом што спава. Под дахом живота она некад беше: Сад је мирна, нема к'о пучина плава, Као уста драге која се не
Гледам доба изгубљено, тавно, Где у хладу бајки се одмара; Видим прошлост по'абану давно, Век до века, и времена стара. Изгубљени људи и столећа, Као речи, к'о облици звука; Изгубљене песме и
с умним гледом, У тренутку успомена многа Оног доба, ког сад више нема, Јавља ми се као бајка бледа; Ја осећам да се прошлост спрема, Да ми, мртва, живот приповеда.
Гледам себе када видим тебе, Живи израз свију мојих снова, Једва могу и да познам себе, Моја прошлост и за ме је нова. 2 У даљини из нејасних шара, Имао сам у самоћи често Место једно које машта ствара За постоље, за
Ти још не знаш ни да л' сам те вол'о? Моја љубав остала је тајна. Не знаш ни то, да сам све пребол'о, Да си сада прошлост моја сјајна.
Све је сад прошлост; њу нико не чува; Пуст ветар мени око главе дува. И моја љубав, и она је вани: Без мене, тихо, удаљена труне; Не чује
Нама доћи неће Снови што се крију, Забуна живота коју крв покреће. К'о хаљину чију, Меку и у свили, Носили смо прошлост као срећу свију. Прошли су априли. И сузе се лију Што ми нисмо оно што смо некад били.
Загрлисмо Србе с Косова и Скопља, Велеса, Прилепа, Битоља и Дебра; Оживесмо прошлост, мачеве и копља, И круне и митре и побожног себра. Дан божији опет земљу плача виде.
даје, Здерати застор с непровидних ноћи, Видети простор и вечност каква је, И да ћу отуд траг безумљу знати; И где је прошлост са безбројно жртви, Чије је време, ко је Богу мати, Нашто је живот и куд иду мртви.
Јутро, подне, вече, Небо мутно, ведро, Киша, сунце, радост, Прошлост, љубав, младост, Страст, навике, жуди, Борба, слава, људи, Око сузно, чисто, Лица нова, знана — Увек сваког
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
Отуда се и код Станковића време, чак и композиционо гледано, редовно посувраћује у прошлост. Гласовити Станковићев конзерватизам у том погледу није само чињеница индивидуалнопсихолошкога, ни само чисто
Растко Петровић је, нарочито у раним песмама, умео да реактивира старе словенске слике, које далеко сежу у прошлост, као остаци потонуле митологије.
Умрли дом је утопијски простор смештен у пренаталну прошлост. Он је заувек затворен. Зато се блаженство у мајчиној утроби негативно одређује, као одсуство стварности и одсуство
Залазећи у све даљу прошлост, у све дубље слојеве памћења, он настоји да досегне почетне представе, са праизвора, а у суштини прилаже сопствене а
Изузетност оваквога преломног тренутка у томе је што подстицаји, па и мерила на основу којих се књижевна прошлост преоцењује долазе из тек најављене књижевности, дакле из будућности, а за књижевне облике који се тек формирају –
Ту негде и започиње нови језик поезије. Тај језик очито измиче појмовноме схематизму који време строго дели на прошлост, садашњост и будућност, простор разуме као конструкцију линеарне перспективе, а завичајно и национално, на пример,
из времена које је назвао „старим данима“, а који се исто толико односе на пишчево детињство колико и на варошку прошлост. Његови ликови, због густе мреже културних забрана, имају напет а прикривен унутрашњи живот, у веома чулном телу.
је то реакција и побуна против стања у данашњој култури: она све више заборавља на дубину искуства и памети коју нам прошлост даје, а окреће се плиткој садашњици. Дакле, већ и самим својим медијумом књижевност је везана за националну културу.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
од садашњости ка прошлости, то јест садашњост преузима улогу оквира, преко којих се и излази у ванкњижевни свет, а прошлост је време одигравања књижевне радње.
када тај исти отац усред ноћи одлази оставивши јунакињу саму; нешто касније, када је желео да нас врати у још даљу прошлост, све до јунакињиних предака, он опет - и то у назад једном већ помереној приповедној садашњости - бира тренутак кад
опет на онај све до израза чистог телесног бола згуснут опис Софкинога расположења у часу кад се први пут пребацује у прошлост: вративши се у собу, затиче „мрачну, упола откривену постељу, с још отисцима од очева јој тела, лојана свећа у чираку
при крају трећег часописног наставка приповедање се још једном, опет помоћу Софкиног сећања, ретроспективно окреће у прошлост, то јест почиње прича из најдавнијег времена, о хаџијском (ходочасничком) родоначелнику породице.
Пре свега, цела њена прошлост почев од раног детињства - што и јесте основни предмет романа - не приказује се онако како би је могао видети неки
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
Брзо се присећујем да су оне нове, послератне, српске. Црногорци, Личани, брђани уопште, дошли да покају прошлост и да се и мени подсмехну. „Забога, није Косово то што ти мислиш, пријатељу! Ево, живи смо још, те како!..
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Седи, седи — прошлост гледи, Разговара тугу нему, Па полако — не знам како — Он се нађе у Витлему, Где се мајка бежећ’ скрива, Мајка
Па где нађе љубу? Где је узгред стигô: У греху је нашô, Из греха је дигô. Пољупцима првим Спрао прошлост њену, Кликнуло му срце: Имам добру жену! А она га душом Покајничком крили, Шапуће му тихо: Спаситељу мили!
Ја судија нисам — Најмање над гробом; У бољу се прошлост враћам, Кад се праштам с тобом. Ти си са прошлости Скидао прашину, Доближавô оку Магловну даљину.
Пази само: већ те пита. »Стармали« 1881. БАЛКАНСКО ПОЛУОСТРВО Прошлост ти знамо Од многих лета, Од многих века; То и ти знадеш, — Ал’ шта те чека? Чека те душман.
„Наше мисли, веле, дуга прошлост спаја, Вечите су везе нашег загрљаја, Пријатељство ј’ наше на темељу јаком, Смејаће се сваком бунцању злопаком.
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
ЗАБОРАВУ 126 ФЕНИКС (ИИ) 128 ЛАУДА 129 ЛАУДА 130 БАЛАДА 131 МОРЕ ПРЕ НЕГО УСНИМ 133 ПОРЕКЛО НАДЕ 135 ОСЕЋАЊЕ СВЕТА 136 ПРОШЛОСТ ВАТРЕ 137 БУДУЋНОСТ ВАТРЕ 138 ЗЕМЉА И ВАТРА 139 ОСЕЋАЊЕ СВЕТА 140 КРИТИКА ПОЕЗИЈЕ 141 РАДНИ ЦВЕТ 142 ОРФИЧКА
све што није вечно Треба у свему и после свега пронаћи наду Револуцијо, оно што остане је човек Оно што прође је прошлост Прошлост која не прође је будућност и будност Свака ствар сваки човек је детаљ твоје наде Ето тако је почела у дан
што није вечно Треба у свему и после свега пронаћи наду Револуцијо, оно што остане је човек Оно што прође је прошлост Прошлост која не прође је будућност и будност Свака ствар сваки човек је детаљ твоје наде Ето тако је почела у дан своје
Фрушком, звездане строфе најлепше У камену и на води: Грозд је успомена на њихов распоред Има своју будућност и њену прошлост Има свој пут и његову истину Саветује плодовима љубав и разум Обала једноме Мору Звезда на Полуострву Рт Добре
где сунце не залази, где је симетрија стална, и нашега срца Оне расту ван јаве па нам се онда јаве Чине паралелним прошлост и будућност и старају се да не буде више мртве стварности него живе нестварности Иду до смрти и натраг и чине време
ПОРЕКЛО НАДЕ ОСЕЋАЊЕ СВЕТА ПРОШЛОСТ ВАТРЕ Она учи звезде да буду јетке Спава са својим мраком из загрижености Спанђала се са временом Мешајући свој пепео
за песму Коју ће се усудити да напише Један човек после сто година Не бој се речи Није то ништа Ал ипак пази Не љуби прошлост у руку Певај као да ништа није било Јуче или пре сто година Немамо времена за риму Звезди са севера птици с југа Не
се Онај кога је свладао свет И стране света одузете од сунца Види чудо најдивније: Око сунца кружи ружа земља је прошлост Онај ко зна да сунцу недостаје сунце речи реч Знаће да наду замени маштом Видим га како пољупцима
Петровић, Растко - АФРИКА
Сваки комадић и тек откривене земље, оне где људи нису нашли ништа што представља цивилизацију, има своју херојску прошлост, своје победе и поразе, своје битке и своје јунаке.
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ И Све што даље време хити, Све се већма прошлост грли, Све се већма моји мртви Мени чине неумрли. Све их већа светлост хвата, И рајске их зраке љубе; Нестаје им
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
пажња (као што је и иначе, а из разумљивих разлога, критериј при одабирању песама био блажи уколико идемо дубље у прошлост).
Друго, да напише такову драму њему је ваљало дуже времена пробавити међу Србима, да сазна не само прошлост њихову, него да упозна и све оне политичке, религиозно-моралне и социјалне одношаје тадашњих наших предака које је он,
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
би, велим, тужно радосна Разорила ми црну храмину, У којој један живот несрећан Парастос држи мртвој прошлости; А прошлост ми је сва: Венеција!... И докле она стоји на мору, Море ће бола срце кидати...
до нас не допире — Црна копрен вековечитости Раставља нас од тајних гробова, У којима сахрањени леже Век човека, прошлост човечанства. Туже л’ веци силних Немањића?
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
Сами у своме грцамо опелу, А чини нам се то је песма дана, Песма спасења и живота млада. Кријемо прошлост с похлепношћу врана, Грцамо у сну вечних маскарада, А чини нам се да здерасмо маске.
И све ми се чини: то смо негда чули, И чекамо дан да златне кише пљусну; Само нема Прошлост своју децу хули, Док Будућност празна тутњи као у сну.
Сва та прошлост свој је одиграла танац: Вратити се неће. Ми, синови њени, На путањи блатној непознат смо странац, Наш хор слаб је
З. РАЗМАХ Прште небеса, јаучу кланци, Тутне долине, звоне пропланци, А деца буде Прошлост што спава И ломе, Громе, Док ветар звижди, смет завејава. И ненасити, гвоздена кова, Небеса траже нова и нова.
Ја читам писма, но сумор ме хвата, Јер прошлост врх њих већ остави трага, И туга Билог из вијуга веје: Сећа се данас страсне чежње, где је Сахрањен спомен на лет
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
Поближи увид у прошлост српског књижевног језика показује да се не само у речничком фонду језика и његовој синтакси него и у његовој
/ Где си расла, гдје л' си устргнута"). Пушта је а се врати у прошлост, да сагледа малену руку синовљевог детињства и да укрштањем срећних успомена и трагичне стварности пресвисне: "А расла
Ћипико, Иво - Пауци
Кад је ведро, увијек овако сунце запада, одговори и погледа у Ива својим млаким очима, у којима као да се огледала сва прошлост његова тужна живота. Па опет сједе и — пише. — Колико година служите? — Преко тридесет и пет, — одговори.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Прво, ја сам у овоме трену црни коњаник на црном коњу у црној ноћи. Иза мене је остала прошлост, чист један пораз, преда мном крај непознат у који доспех бежећи главом без обзира. Да ли је то морало тако да буде?
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
А славуј пева, кô и тад, Месецу, ноћи, ружи, И груди моје мори јад, И срце моје тужи. Ал' шта је прошлост? Ко у њој Пропале иште дражи, Он мучи само живот свој И тугу своју снажи. До врага с њоме!
На старом огњишту мирно Пуцкара црвенкаст плам. Кад магла покрије равни И влагом испуни зрак, ту прошлост васкрсне древна, И гатке времена давни'. И позно у тавну ноћ разговор спокојно бруји, Док дремеж не свлада све.
Чудни су пути којим страсти воде, Ал' све што живи ове путе зна: Садашњост њина непобедљив град је, Прошлост је њина пепео и пра'. Па кад је тако - тако мора да је!
В Само кад прошлост пробуди се древна, И старе среће загреје ме жар, Очајне сузе помуте ми поглед, у души сине заборављен чар.
онда, ја верујем онда, Срећне младости обузме ме крас, И моје лире дрхтајући звуци Свој сањалачки кроз ноћ шире глас: Прошлост је гробље. Преко сурих плоча Тумара седа старост. Коров густ Покрива стазе и гробове неме И сав предео, суморан и пуст.
Срце се ствара у кам, душа леди, А на уснама изумире глас И само сузе теку... Тавна прошлост Понова сине, као лепи сан, Небо се, можда, грози, земља стреса, Ал' робље своје не испушта ван. 1883.
И цео божји дан Он гледа пуста поља, где гола стрњика расте, И снева други сан. Тако и прошлост моја преда мном тихо се буди, Мој поглед исто тако кроз пусте пољане блуди, И моје желе тако, што срце у мени
Гле, на том суром стаблу њезино драго име Још време штеди зар? Срце се моје буди, и моја прошлост с њиме, И мог пролећа чар Али ње нема више.
А ветрић пирка и жуборе вали, И тихо трепте колутови мали.“ Злато ме слуша и дисање скрива, Па склапа очи, кô да прошлост снива. А шум се зачу. Препелица мила Нагло се прèну и отресе крила.
јесењи ветар с непогодом дуне, И тајни се одјек захори у миру, Знај: то јече моје покидане струне, То удара прошлост у сребрну лиру.
СТАРА ПЕСМА То је стара песма коју читам сада, Мрачна нека туга у песми је тој; Та ме песма сећа на времена млада, Прошлост је у њој.
Њено тавно, тужно лисје на вечну те тугу сећа. Ах, ја знадем њену прошлост, кô и прошлост другог цвећа: Видиш оне развалине на висини мрачних гора?
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
ВОЖЊА ДУНАВОМ СПОРАЗУМ О ГЛАВНИМ ТЕМАМА ПРЕПИСКЕ 3 ИИ СОБА ЗА РАД ПРИПРЕМЕ ЗА НАМЕРАВАНИ ЛЕТ КРОЗ ПРОШЛОСТ 6 ИИИ КОЛЕВКА АСТРОНОМИЈЕ ВАВИЛОН, ЊЕГОВ ТОРАЊ И ЊЕГОВИ СВЕШТЕНИЦИ 9 ИВ ПЛОЧИЦЕ СА КЛИНАСТИМ ПИСМОМ, ХАЛДЕЈСКА
Ја сам каткад, на крилима своје уобразиље предузимао далека лутовања у бескрајну васиону или у древну прошлост да бих својим рођеним очима сагледао изблиза оно што је наука опазила издалека.
ИИ СОБА ЗА РАД ПРИПРЕМЕ ЗА НАМЕРАВАНИ ЛЕТ КРОЗ ПРОШЛОСТ Београд Почињем да се постепено привикавам на варошки живот, боље рећи да га са великим стрпљењем подносим.
Ето, тако ме је померање у простору бацило у далеку прошлост. Јасно ми је да су простор и време толико међусобно повезани да их је немогуће сасвим раздвојити.
То значи: не мењати свој просторни положај, него се само у времену кретати у прошлост. Ваља, дакле, да се вратим у своју наслоњачу.
Прелетећемо целу васиону и улетети дубоко у древну прошлост. Или, још боље, у обрнутом реду. Далеки лет кроз векове показаће нам како се природа постепено открила човековом оку.
Штета што се онде не може ноћца сачекати! Тада бих могао још слађе утонути у славну прошлост антике. А зашто да не покушам? - Учинићемо то, ми обоје, заједно!
Тада ћу окренути казаљку времена за две хиљаде година унатраг, па ћемо наставити наше путовање у прошлост. - Ви пристајете? Дакле до скорог виђења! А што сте толико задоцнили, драга пријатељице?
Учинимо, дакле, опет скок од 22 столећа натраг у прошлост. После заједничке вечере, повукоше се старији чланови ученог колегија Александриског музеја на починак, а млађи
Тако Вам ја често и овде залутам у прошлост, и тада ми се намеће питање: због чега на овом благословеном земљишту, које је хиљаду година било центар грчке
Ту нађох и других успомена које васкрсавају преда мном још давнију прошлост. Из спискова крштених и умрлих који су се чували у даљској цркви, из породичног архива, успомена и предања које се
Та наука прати, својим израчунавањима, кретање небеских тела у древну прошлост и далеку будућност и означава један од највиших врхунаца до којих се људски ум уздигао.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Мени остаје да се заљубим, и узмем за струку једино историју древних народа, и да жмирим у далеку прошлост. — И тачно је тако било.
Ти се сећаш, је ли? Нема човек у животу ништа друго до савременике своје, друже, веруј! У прошлост не може нико. У будућност, колико њих одабраних ће свега ући!
бавио историјом, па и историјом градића: трудио се да студијама и неким урбанистичким уређајима врати успомене на прошлост, успостави ранг варошице.
Попа, Васко - УСПРАВНА ЗЕМЉА
НА КОСОВУ ПОЉУ Сви седе провидни за столом И виде један другоме звезду у срцу Венцоносац им ломи и дели Њихову златну прошлост И они је једу Сипа им у путире белих божура Њихову рујну будућност И они је пију На коленима под столом Мачеви им
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
Ако је дами ружан струк, кројачица ће направити хиљаду машница да га покрије; ако је књижевнику ружна прошлост, биограф ће измислити хиљаду анегдота да је замаже.
Професор нам је додуше говорио: „Само онај који се ослања на прошлост кадар је градити будућност“, али ја, ваљда стога што још нисам имао никакве прошлости те немајући на шта да се
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
А зашто?... Да би се поновила историја. Али таквим подухватом ми бисмо само компромитовали прошлост... Нама је данас потребно да сачувамо живу силу.
Па зар сада, када смо тренутно напустили земљу, сада, зар да упрљамо светлу прошлост и да се предајемо!... Зар да синови наши указују прстом на оца издајника... Другови...
Људи иду туробни и ћутљиви. Главе су им клонуле од умора и сваки гледа преда се. А и о чему би разговарали... Прошлост њихова остала је са оним лешинама, садашњост је очајна, а будућност неизвесна... Осећамо већ топли дах.
Истина, наша скорашња прошлост је толико болна и мучна да нам више и не пада на памет да ћемо под борбом улазити у своју земљу.
Прощайте ж, друзья, вы честно прошли свой доблестный путь благородный!... Прошлост, давна прошлост, друже једини... А да ли се ње сећаш? Не смеј ми се. Две године пливамо у крви, па си можда огрубео.
Прощайте ж, друзья, вы честно прошли свой доблестный путь благородный!... Прошлост, давна прошлост, друже једини... А да ли се ње сећаш? Не смеј ми се. Две године пливамо у крви, па си можда огрубео.
Друже, дозволи ми да ти се искрено исповедим. Само теби, једино теби. Она је моја прошлост, једина успомена мога живота, са којом, ево, већ три године разговарам, која ме једина прати... Она, мој мали друг...
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
Париз, 1922. ДВАДЕСЕТ НЕПРИКОСНОВЕНИХ СТИХОВА У устима још гадно од великих имена, И прошлост мирише на хартију и неопрано рубље: Ево ја жваћем врући хлеб у друштву смелих створења; О, тај врући котур, како ме
? Узнемирава ме све то колико И очекивани одговор за после мог последњег даха. Не бој се. И прошлост пре нашег рођења, и историја зависи од нашег избора. Данас је то Француска Револуција а јуче Римска Империја.
Избљувах целу прошлост по поду своје собе, Руке ми беху крваве којима је нисам убио, Јечао сам тада бесвесно над трагом своје ругобе: Довукао
Нити зажалих прошлост што се испразни, Нити корак овај сиромаштва, ни излажење из лудила, Сви ти стицаји и искуства, дакле, само линије, Ја
Населих прошлост одједном војском читавом духова, Запретох у тишини њен глас лишћем још свежих грехова: Куд год бих управио поглед
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
, тзв. неисторијске песме помажу нам исто толико колико и историјске да упознамо прошлост нашега народа, тј. његову историју.
Како је настала косовска легенда и какав је њен смисао? „Чим је“ каже Стојан Новаковић „догађај мало уступио у прошлост, њега је обухватила поезија.
војне аристократије (на основу сведочанстава из прошлости која помињу опевање хероја, подвига, ратова), херојска прошлост у епу идеал реакционарне војне аристократије, локални патриотизам који укључује у себе верност сизерену, рат као
Потпуно је погрешно мишљење да је херојска прошлост у епу — идеал реакционарне војне ари стократије. „Сукоб српског и турског феудализма“ — каже Кравцов — „турска
Историјска аналогија прошлости и садашњости подржавала је живот епа. Прошлост је надахњивала. Прошлост је била идеал. Наде су замењивале будућност.
Историјска аналогија прошлости и садашњости подржавала је живот епа. Прошлост је надахњивала. Прошлост је била идеал. Наде су замењивале будућност.
У борби су расле клице будућности. А јуначка прошлост је инспирисала за борбу, за подвиге. Јуначка прошлост била је моћно упориште и јемство да се снаге наше земље могу
У борби су расле клице будућности. А јуначка прошлост је инспирисала за борбу, за подвиге. Јуначка прошлост била је моћно упориште и јемство да се снаге наше земље могу мерити са снагама туђинаца и победити их.
Тај смисао има херојска прошлост у нашој епској поезији. Њен победнички хероизам — макар и сувише идеализован, макар и измишљен — обилато је хранио
Према томе, херојска прошлост не само да није идеал реакционарне војне аристократије него је извор снага, извор витешког духа и моралне чврстине