Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Она ми не пушташе руке из својих увелих ручица, миловаше је и љубљаше, умиљавајући се, као дете које није одавно видело своје мајке.
Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Ово дете, именем Алија, постане с временом први царски везир. Ови имађаше у двору свому једну собу у коју никога не пушташе, но сам сваки дан по једанпут ту улазаше и богу се мољаше. На велике људе често се и велика завист диже.
Милићевић, Вук - Беспуће
многи други, и однијети за собом и успомене и слике и ријечи, а живот ће протјецати поново једнолично и тупо. Пушташе се мислима, не присиљавајући се да их управља, и оне тражаху њу и налажаху је и добру и веселу и са тужним осјећањем
Он пушташе да га притискује тај сладак терет што пада на његову душу, испуњава је, и носи његове мисли некуда гдје још нијесу дота
Гавре Ђаковић пушташе старог да му прича, не слушајући шта му овај говори. Стари оде радницима и остави их саме, и Гавре Ђаковић не
И често пута она није знала да ли га воли, презире или мрзи, и пушташе да јој сузе замијене мисли. Без икакве радости, она је примила вијест да је добила мјесто учитељице у једном селу у
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Он не знаде од милине Куд ће пређе да се сретан вине, Небо зваше, земља не пушташе. Силни Боже, де ли тад бијаше, Те не вати грома пламенога, Не удри га 'нако пресретнога?
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
ћир-Ђорђев отишла у собу, ћир Ђорђе чачкаше зубе великим кривим јагодинским ножем, Мића »Официр« сукаше брке, а Срета пушташе котурове густа дима, као већ сваки човек кад има неку велику муку и читаше новине од последњих дана.
Трљао је задовољно руке, а затим се маши руком за табакеру и начини себи цигару, запали је и онако у помрчини пушташе димове и задовољно уврташе своју браду. — Е, доиста, нико згоднији од њега!
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
А биће кад се наврши вријеме које би протекло, да је жив, до „младе мисе!“ Чим се то разгласи, фра-Брне не пушташе искрај себе Бакоњу, те се поче с њим разговарати које о чем, па, најпослије, поче га запиткивати о ономе што бејше
Ћипико, Иво - Пауци
Дјевојка је окретно обилазила стабло, захватајући више гране. Пошто би их обрала, пушташе их у један мах у висину. Лагано оточко одијело, по вољи кројено, окупило јој се око знојна тијела, па се са сваким
Голети и суро камење, што се је од поднева надвисило над селом, жестоко отсијеваше у сунцу и од себе к'о да пушташе бијелу млијечну пару, што пред очима непрестано дрхће и дрхће...
далеко, и не бијаше окусио сласт њених осјећаја, а силна даљина убијала је и гасила првашњу чежњу за њом, и пријегорно пушташе да се заметак у души му стиша.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
Али ипак не рече ништа, него стаде размештати испред себе оне алате и пушташе густе димове. После дуже паузе запитаће Мане: — А... ете... Зоне... здраво ли је? Што работи? — Па, седи си...