Употреба речи рачунања у књижевним делима


Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ

истом дану у недељи резултат је преплитања, односно контаминације изворног (народног) и позајмљеног (хришћанског) рачунања времена код Словена, тј. мешања „народне“ и „црквене“ недеље.

Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ

— рече ћир Ђорђе и извади табакеру, запали цигару и баци се задовољан у мисли и рачунања нека. И тако му наш Срета пусти муву па ћир-Ђорђу никако не избија кметство из главе.

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

Све оставити. Изневерити. да, издати. А потом? Зашто се толико плашим неуспеха? Чему сва та рачунања? Ја ти више нисам отац... Ти си од вечерас мртав за мене. Један за другог више не постојимо. Вукашин дрхти.

Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА

зна се само толико да је добио недовољан резултат и то, као што се касније показало, не због тога што је његов начин рачунања био погрешан, већ због тога што нумерички подаци које је за свој рачун употребио не беху довољно тачни.

Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)

Тада смо били приморани да детерминативе пребацујемо напред, према почетку реченице (тачка рачунања је прирок „дознати): „Било јој је равнодушно да ли ће то на неки начин тамо негде далеко у свету дознати чак и муж”.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности