Не постоји пример употребе речи razbarusene
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
и шиба по згуреним леђима и увученом врату оног грађанина, који би хтео да нешто зна и коме цуре танки млазеви крви из разбарушене косе, а не може никако да дође до речи нити да се брани и све тако до Полиције.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Уморан од јахања и журбе, сад је погледа другим очима и, пришавши јој, поче да је љуби, кроз своје разбарушене брке. Ужурбан, он јој још једном, дахћући под њеним пољупцима, понови, без смисла и без реда, све оно што јој је већ
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Он је сатирично опевао омладинског песника разбарушене Косе који је сав свој духовни живот свео на мржњу на Турке и љубав за алкохол: Старо, срећно доба, тебе многи жале,
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
А више њих, наслоњен на будак, сав умрљан земљом, натуштена чела, разбарушене, земљом посуте косе и голих, црних, косматих груди, стајаше Станоја и гледаше у стринине поређане кости.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Зачусмо неке чудне гласове, као вику, те застадосмо... Угледасмо једнога старијега човека разбарушене косе, раздрљена одела, који нам журно приђе, и поче говорити неке неразумљиве речи. Био је у сељачком оделу.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Љубица изиђе на врата и стаде, не видећи ништа око себе. Беше страшно погледати је. Лице све крваво, косе разбарушене, почупане, висе читави бичеви ишчупани из корена.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
— пита Букар. — Ти, магарчино, а да ко је други у твојој кожи? Зову те дијаци! Грго се примаче к огњишту разбарушене косе и распас. Ђаке спопаде смијех. — Дајте му одма да наздрави! — заповиједи Лис.
Ћипико, Иво - Пауци
„Па да видимо како ће ти трговина ићи за руком!” заврши писмо газда. Уто кроз подрум уније у дућан госпа Пава, разбарушене сиједе косе, кратка врата, задихала се и ознојила. Затражи каве и шећера од дућанскога момка.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
У часовима осаме, мислио сам на наше друговање... Били смо надахнути младошћу. Носили смо бујне косе и разбарушене кравате.
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Забезекнути дјечаци само зинуше, а онда викнуше у један глас: — Луња! Дјевојчица је шепала ходником погнута, разбарушене косе. Јованче од изненађења једва поврати дар говора. — Еј, откуд сад ти? — Свуда се та нађе — прогунђа Мачак.