Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
Седам у сенку неке маслине. Чекам тачно један сат. Знам да девојка више неће доћи. Решавам да останем још пет минута. Рибари на језеру сигурно ме више не чекају и вечеру нигде не могу тражити.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Ја сам био послао Бенешићу Маску и он ми је писао да је то већ дао у штампу. Решавам се, дакле, да одем у Коморан у двадесет и девету, да кажем збогом и да узмем своје ствари, које сам оставио тамо, у
Вели, све што се догађа на свету казна је Божја, за наше грехе. Ја се онда решавам да одем до Коморана, до двадесет и девете, да опет уђем у касарне.
Како напољу веје и пада киша. Осмејкујем се немоћно, па после решавам да одем из Загреба. КАО КОМЕНТАР Ја сам 1918. отишао из Загреба изнурен.
Самоћа непознатог песника је један од најдубљих доживљаја песника. После два‑три дана решавам се да идем и из Новог Сада.
за које сам мислио да се могу декламовати са барикада, изгледају ми сад, као за жедног у Сахари, нека лимунада. Решавам се да одем матери, у Иланчу, и презимим у сиротињи једног, запуштеног, осиромашеног, изгинулог села.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
И ко зна како ће ми бити? Никад је нисам ни чуо ни видео и одједанпут, због њене спољашњости, решавам се лако да јој жртвујем све оно, с чим сам се тако сродио, да не могу, без многих својих навика, задовољно живети.