Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Узмем лончић, однесем кући; тетка узме једно парченце од тога песковитога хлеба, надроби у чорбу, па онда ручамо... Управо, ми не ручамо, него само загрејемо и осолимо стомак да после што више воде попијемо.
Управо, ми не ручамо, него само загрејемо и осолимо стомак да после што више воде попијемо. Тако смо чиниле сваког дана...
Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
! К а п е т а н: Та отпочини мало, оче, нека најпре ручамо; има томе времена. С.: Поседићу мало док коњи позобљу, ал' ми није до дангубе, јер знаш шта га је данас кршњака.
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
” — Путујемо мало док Живковић поче као сам да руча, пак онда рече: „Дајте чамац до чамца, па заједно да ручамо; ја имам добра вина, кад ви имате рибе; а слађе се у друштву и руча”.
Тако саставимо чамце један другом ублизо и ручамо онако путујући и веселећи се. (Живковић возаше два музиканта у чамцу те му свирају.) Поред Пореча прођемо ноћом.
Ми смо мислили онде да ручамо па одма даље да идемо, зато одма ручак и наручимо. Кад уђемо у собу, али Петар Бијуклић скиде капу пак се са мном у
Он каже: „Ваше дјело неодложно, нужно што скорше јехат и прашчајте”. — Дођемо у квартир, ручамо и прођемо по пијаци. у Кијеву дува једнако ветар и носи песак у очи.
Пита ме чији сам; ја му се кажем да сам Алексин. „Добро, душо, добро, ми ћемо да ручамо, пак ћемо ићи. А где ти је отац?” Кажем да ја не знам. Пожалим се арамбаши, да ми његови момци узеше кесицу и прстен.
када је Карађорђе дошао у Ваљево, да идемо на Братачић пред Хаџи-бега, онда на Кличевцу седнемо да печено јагње ручамо, — он зовне Живана: „̓Оди, Живане, да ручамо!” — Живан: „Де-те ви, господару, ручајте; ја данас постим понедељник.
на Братачић пред Хаџи-бега, онда на Кличевцу седнемо да печено јагње ручамо, — он зовне Живана: „̓Оди, Живане, да ручамо!” — Живан: „Де-те ви, господару, ручајте; ја данас постим понедељник.” — „Ха, ха, ха!
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Богами, и ја се забавих мало доле у чаршији... Да знаш како учитељ хвали Сенадина!... — Седи и ти, нано, да ручамо заједно — рече Огњан ломећи и њој парче погачице. — Нека, сине! Ручаћу ја код куће...
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Види ти се и по рукама, крваве су. — Дајте воде да оперем руке, па да ручамо! — рече Станко. Заврзан узе тикву и поли му... Ручак је свима слатко пао. Станко је био весео као никад дотле.
И разговор се отеже до ручанице. Тада се постави совра. Попа и Јова дигоше се дома. — Да ручамо! — рече Алекса. — Данас нећемо!... И нама је празник — рече попа. — То ћемо сутра — додаде Јова смешкајући се.
Африка
Покрет руке овога младића да се заштити урезао ми се у сећање, и док ручамо питам Н–а шта је имао да значи. „Кажу да се белеге које носе губавци по телу отварају од најмање позледе или удара, и
Краљица ће начинити футу од пиринча и кокоши. Сам краљ доноси ми кокошија јаја и фетише резане у дрвету. Н. и ја ручамо тако ствари које су изванредно укусне; сос којим је преливен футу био би посластица и за најгурманскији сто; али је
Целога тога дана, на више од три стотине километара ми смо наишли свега на два села. Код првог застајемо да ручамо. Малено сиромашно село на речици Багое, која после има да тече кроз страховите мочвари око Сана.
Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше
вријеме ручку, а то су и чича и мачак знали по непогрешивом сату — трбуху, старац би само рекао: — Тошо, хајде да ручамо, јер је подне баш сад прошло тамо преко онога брда.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
” Сутрадан је јуриста већ у дванаест сати код „Беле лађе”. Ето и Шамике. — Је л’ готово? — Јесте. — Најпре да ручамо, па кад се гости мало разиђу, онда ћемо читати. После ручка читају. Шамики се допада и једно и друго.
Сремац, Стеван - ПРОЗА
— Срећан Божић, и добар апетит желим! — додаде Јова. — Хвала, такођер и вама! — чу се из комшилука. — Извол’те да ручамо. — А, хвала, постарали смо се и ми! — одговара Јован, и врати се у собу.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Ја остајем код куће, чекам тебе да дођеш те да заједно ручамо, као што смо се и договорили. Ти долазиш с пуним чанком свачега.
Ове године мајка овако с тобом, а до године да Бог дâ да ми ти... — И загрцне се, те једва испије чашу. Ручамо. Она се једнако диже и доноси јело из кујне. Од свачега ја морам прво, а она надохват, клечећи.
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
12. ЉУБА, ПРЕЂАШЊИ ЉУБА: Јело је усуто. НЕША: Ајде, мајка, да ручамо. СТАНИЈА: Фала, синко, благодарим. НЕША: Ајде, како не би ручала? СТАНИЈА: Не могу ти ништа.
НЕША: Како би то било, побогу, мајка! Нисам те видео толико година, па да не ручамо заједно. СТАНИЈА: Не могу ти од оне браде. НЕША: Ама што ти гледаш браду. СТАНИЈА: Како погледам, таки се гадим.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
О свему томе водио је строго рачуна Александар. Тако, једнога дана, кад смо баш хтели да ручамо, наиђе сав задихан и обрати се командиру: — Замислите, господине капетане, Мица „капетаница“ доспела и до пешака.
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
— прогунђа с очајањем на лицу, па узме камен и изнесе га из дворишта. Седнемо да ручамо, а она би, тек, мени: — Полако једи, можеш да прогуташ кост, па сва црева да ти провали!
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
А ми, грешни, не одликујући се Сократовим стрпљењем, ручамо на врат на нос, па бежи у механу. За нама се сипа читав град псовке, те се тиме у неколико и општи мир ремети, али на
— Господине — опет ја прекинем ћутање. — Ама шта вас то кошта... само да се вратимо, да лепо ручамо код мене, па после да набавим коња и за себе, па да вас пратим по целом срезу... Само једну реч...
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
КНЕЗ РОГАН Навртите те пет шест овновах, да ручамо, да дома идемо. ДОЂЕ ДРАШКО ВОЈВОДА ПА СЕ СА СВИЈЕМА ГРЛИ И ЦЕЛИВА, ПА СЈЕДЕ МЕЂУ ЊИМА.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
А ово су (остали прсти) били, вели, његови синови. Овај први (кажипут) — вели — огладнео, па рек’о браћи: „Хајде да ручамо!“ Овај други (велики прст) рекао: „Немојте, него да чекамо! Трећи рекао: „А што да чекамо?
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Ту сви уопште ручамо и напијемо се, | како год да је воскресенија дан, и трећи час по подне с тихим ветром дигнемо се и на велики четвртак
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Замисли, мила моја, јуримо возом. Ручамо у вагон-ресторану кроз Швајцарску. Пролазе рајски предели. После ручка ја се завалио, запалио цигарету и пијем
Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА
Немој ти на то да гледаш, него дођи кад год можеш. И онако си сама, па сврати који пут и да ручамо; сврати као код своје куће. САВКА (већ на вратима): Збогом тетка!
Петровић, Растко - АФРИКА
Покрет руке овога младића да се заштити урезао ми се у сећање, и док ручамо питам Н–а шта је имао да значи. „Кажу да се белеге које носе губавци по телу отварају од најмање позледе или удара, и
Краљица ће начинити футу од пиринча и кокоши. Сам краљ доноси ми кокошија јаја и фетише резане у дрвету. Н. и ја ручамо тако ствари које су изванредно укусне; сос којим је преливен футу био би посластица и за најгурманскији сто; али је
Целога тога дана, на више од три стотине километара ми смо наишли свега на два села. Код првог застајемо да ручамо. Малено сиромашно село на речици Багое, која после има да тече кроз страховите мочвари око Сана.
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
Поставе. Чекају. Нарочито Младен стоји, неће ни да седне за софру а камоли да једе. Зову је: — Хајде, нане, хајде да ручамо. — Не могу, малочас нешто окусих, па сам се заситила. — Ама, хајде забога, седни макар.
Ћипико, Иво - Пауци
А бог зна гдје навире! Раде дохвати комад салеђена снијега и, једнако држећи се за руку, изиђоше из шпиље. — Да ручамо! — понуди Раде и распрти се. Па стави гуњац под нагнуту плочу, острми га и гледа како се снијег топи.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
господа изишла из цркве, тад беседи војвода Пријезда: „О војводе, моја десна крила, крила моја, с вама ћу летити, да ручамо, да се напијемо, да на граду врата отворимо, да на Турке јуриш учинимо, па што нама бог и срећа даде!