Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Поручимо ми кнезу мачванскому Мијаилу [Ружичићу] и Ћурчији да скупе војску под Цером, и да чекају док и наша војска дође, па да се на Турке удари.
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
, Младена Ружичића, и тај у кућу долази. Јулка и Милка немају оца, само матер. Јулка осећа велику наклоност према Ружичићу, али кажу да овај има врло слабу штацију; ако би који бољи дошао, не би га се одрекла. Дође Љуба са чика-Гавром у Г.
Љуба иде са Ружичићем да га искуша. Већ су се прилично упознали. — Кажите ми искрено, господине Ружичићу, што ћу вас питати. — Драге воље. — Да ли сте ви у фрајла-Јулку заљубљени? Ружичић се смеје.
ФрајлаЈулка прави букете, један дâ Ружичићу а други Љуби. Љуба би волео да Ружичићу није дала, ал’ опет стиша му се душа, само кад је и њему дала.
ФрајлаЈулка прави букете, један дâ Ружичићу а други Љуби. Љуба би волео да Ружичићу није дала, ал’ опет стиша му се душа, само кад је и њему дала.
Јулка и њена мати саме су то разгласиле биле да би још већма Чекмеџијића узбудиле, а испод руке давале су на знање Ружичићу да се Чекмеџијић једнако намеће, но ако ће што бити, а оно што пре да предвари Чекмеџијића.
веран Љуба Чекмеџијић Кад је фрајла Јулка ово писмо прочитала, мало се поплашила, јер је већ пре тога лепа писма Ружичићу писала и звала га да до десет дана дође. Мисли, не зна шта да ради. Тих дана Чекмеџијић оде у В.
Тих дана Чекмеџијић оде у В. Ту се састане са Ружичићем. Разговарају о фрајла-Јулки. Чекмеџијић каже Ружичићу да је са њом сасвим начисто. Покаже му њено писмо.
Оде госпођи Нерићки да Љуби намести кревет. Оговори га да је он покудио Ружичићу фрајлу Јулку и да је свуда оговара. Госпођа Нерићка је била мало оштроконђа, па је врло грубо писмо Чекмеџијићу
Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА
Да би пак дјело ово — какво је такво је — у мраку не лежало, предузео је сочинитељ Ружичићу невинију ролу дати, и то у време кад је нечајном жалошћу оптерећени дух свој с отим разгалити мислио.
ФЕМА: (поклони се): Коми фо! САРА: (Ружичићу): Госпоја од Мирич, за коју сам вам казивала да је врло нобл, особито што се јела тиче; а ово је мадамојзел Евица.
ФЕМА: Ху! Камо та срећа! Ја сам заиста несрећна мати. САРА: Не старајте се ништа, ово је филозоф. (Ружичићу.) Нас као старе персоне чека по један шољ кафе, ви се међутим унтерхалтујте. ФЕМА: Евицкен, ти остајеш овдендер.
Самосендер паметно владајдер. Шпректе писли француз, мамзел, шпректе писли француз. (Ружичићу.) Коми фо! РУЖИЧИЋ (поклони се). ПОЗОРИЈЕ 5.
ФЕМА: (О, из драге воље, ако заповедате). САРА: (Ружичићу, који се међутим пустио у мисли): Мон фрер, скоро је подне, ми идемо да уредимо, ви међутим дођите.