Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Слушам сада малога како се тобож париџа, као да се плаши Саборишта и његових чудовишта, а знам да ме с тим зачикује да се ја случајно не бих предомислио.
Неће виле морати више да брбају око Саборишта, прозрачне за дањег светла, видљиве за ноћи пунога месеца, приметне за човека којег нису одабрале за своје задовољство
Неће Дадара клонути за какву букву као усопљени крмак и онде хрипати, беспомоћно гледајући како кроз ђавољи предео Саборишта шипчи она соколарска напаст.
Његова раскуштрана ћуба од неколико здепастих храстова, као бакарна креста на петлу, види се из сваког кутка Саборишта. На Ђавољи клик још нико се није испео. Људска нога онде није крочила.
Видим сваки кутак Саборишта. На чистини крај гротла Беле пећине Димитрије чува овце и краве. Откако су себри и меропси из свих околних села
И прионуће на рад, искрчиће големе шикаре око Саборишта, претвориће у родна поља врзињаке, честе, церове шуме, пусте пропланке, начиниће скровишта од грања и бујади,
Поверено му је да се брине о реду и миру у жупи, а не дозвољава му се да растера ону руљу са Саборишта. Брзао је, млатарао рукама, стезао зубе, режао, цептао од беса, ниједна му псовка не беше довољно погрдна и стално је