Не постоји пример употребе речи saljiv
Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
” Те веома! Један шаљив игуман мољаше Викентија Јоановича, белиградскога митрополита, да га учини владиком, ако ће барем за неколико дана.
Ништа не једу него мамаљигу; откуд им оно весеље у срцу?” — „Ее, господине”, — рекао би му неки шаљив проигуман, — „не леже њима твојих педесет хиљада дуката на срцу! Како не би били весели?
Црњански, Милош - Сеобе 2
Госпожа Евдокија поче да се тресе од пригушеног плача. Честњејши Исакович није био, ни шаљив, као Ђурђе, ни хладан и уображен, као Петар, ни прост и искрен, као Трифун.
Аха! Аха! Лепотан, Петар, завидео је, детињасто, на шаљивости, Ђурђу, па се трудио да и он буде шаљив. А био је сад, од јутра до мрака, весео, и сав је, од задовољства, сијао, кад би видео своју жену.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
Чауш „треба да је врло шаљив И смијешан: у рукама има наџак, или буздован, те лупа које у што, за капом има по неколико лисичја, или вучја, репа
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
радио у прози: неколико приповедака, од којих је најпознатија песничка легенда Видосава Бранковић (1860), и популарни шаљив комадић Шаран (1864). Иначе, сав остали његов књижевни рад је у поезији.
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
типик жића испосници силазе из пећина ведри и беспослени се скупљају на тргу и ваде своје главе из торбе и говоре шаљив језик спасоносних басми престају и многе друге ствари на пример водовод струја и ПТТ обред и сл.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
мица тракалица!... Чудио сам се само са колико мира и присебности говори, чак целом разговору даје шаљив тон. Необјашњиво ми како се неко може шалити када људи гину!
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Сутрадан деси му се прилика да чује смелу изјаву писареву и шаљив одговор Љубичин. Гојко се следи, и од тог дана није се ни видео ни проговорио са њима.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
; леној мачки: Миши ти уши одгризли! итд.). Шаљив, злонамеран благослов лако прелази у клетву (Час’ примао, час’ давао!).
Питалица је најчешће сажет, контрастиран исказ или духовита опаска, дата као дијалог; обично је то шаљив или мудар — парадоксалан одговор на постављено питање.
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
неусиљено силав — кожни опасач за ношење поштоља и ханџара снежаник – чврст, неугажен снег сојтарија — лакрдијаш, шаљив– џија сунет — обрезивање муслиманске мушке деце сутеска, сутјеска — кратак, јако сужен део речне долине, теснац
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
— Доказ љубави!... Како, на који начин? Покушао сам одмах да њеном питању, а и своме одговору, дам шаљив тон. Али је Арлета мислила својом логиком. — Зар вам ја нисам дала доказ своје љубави?... Шта желите још од мене?
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Новац је без сна и замора, као Бог. Новац, стога, неисцрпним снагама активише потенције. А како је новац лак и шаљив, он активише и веселим снагама.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Данас кротак, смерен, плачљив и стењавац, Лежац на голој земљи, А заутра и потом величав, Грохотљиво смехљив, шаљив, Спавач на цифрастој и мекој постељи.