Не постоји пример употребе речи samocu
Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Човек није као курјак за самоћу од бога створен. Једна рука без друге зло стоји, а без прстију обадве јошт горе. Благополучије општества состоји се у
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Што више грдише Станка у кући њеној, она га је све више волела. Он беше свака њена мисао. Повучена у самоћу, она се разговарала с њим и дневе и ноћи. Она је знала да Станко није крив.
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Ту вечерње воде хује тихом тугом, А жалосне врбе шуме заборавом. У зеленој јасној помрчини грања, Ту нађем Самоћу, у ћутању вечном, Бледу, покрај реке; ту седи и сања, И огледа лице у модрилу речном. Ко зна од кад тако.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Јес', ал' није тако ласно заспати, као што је мислила! Што никад није било, то она сад осети самоћу! Па још без крова над главом, на бесном коњу без узде, на лађи коју љуља ветар, а крманоша нема.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
И тако, иако су Шаца и Јула, као сви заљубљени, најрадије волели самоћу, — ипак су били те худе среће да буду не само опажени, него чак и спевани.
Зато је и заволела самоћу. У самоћи је кол’ко тол’ко утехе налазила. У самоћи је могла мислити на кога је хтела, то јој нико није могао
Црњански, Милош - Сеобе 2
Ходао је горе‑доле, али се био уморио. Ослушкивао је себе самог и гледао у самоћу. Кад је профоз отишао, са фењером у руци, Павле је видео да са њим, на зиду, остаје само његова сенка, у мраку.
Одбиће. Куда да иду? Навикнуће се на своју ћелију, на корицу хлеба, на самоћу, на мишеве. Миш је ту једини пријатељ и посетилац човека. Проћи ће много дана, недеља, месеци, година.
Осећао је, међу братенцима, који су били жењени, своју, све већу, удовичку, самоћу. И та изба га је сећала затвора у Темишвару.
Осећао је, као увек, своју самоћу. Сећао се како је пастув ишао, као да има неку болест дрхћућу, а кобила прелазила у галоп, мирно.
Павле се онда махнуо, и Трифуна, и Витковича, и Костјурина. Повукао се, у кући трговца Жолобова, у ћутање и самоћу. До њега више и нису допирале вести, о насељима према Турској и Татарима, на Криму, чак није знао ни за указе, који су
Свега неколико колиба затицали би на том острву. Исакович је и ту осећао своју самоћу. Сва та сета која му је била пала на око, била је последица потпуног неуспеха у приватном животу, његовом, и његових
Црњански, Милош - Сеобе 1
Слуге иза њега беху заостале мало и он осети потпуну самоћу. Јашући даље, размишљајући о расподели старешина и војника, које је све лично знао, он се потпуно успава.
Разумео је да је та жена, као девојка, била сирота, плашљива, навикла на самоћу и неиспуњене жеље. И да то више није. Разумео је да је та жена после била постала крупна и једра животиња, која је са
најмлађи у пуку, надобудни син најбољег трговца Принца Виртембершкога, за неколико месеци преболео ћутке све: и самоћу под њеном ложницом, слушајући њен ход, и пробдивене ноћи, седећи пред њеним вратима, видевши како јој слушкиње износе
Зачас, насред реке што је протицала под балванима, тако близу, осети своју жалосну самоћу и засукавши брке, затуривши клобук, потера коња и покуша да се не тресе као буре.
Слуге и официри, пук и вика беху заостали мало иза њега и он осети самоћу. Јашући путем, уз песковиту обалу, размишљајући о расподели старешина, о могућим премештајима у друге пукове, које су
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Навикао од луди и на добро и на зло, он се најзад повукао од њих у своју стварност и своју чобанску самоћу и спријатељио се с Децом, малим створењима, која су имала свој свијет, далек и различит од онога код људи.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
једног од својих светих узора, старог хришћанског свеца који је као младић из богате куће оставио свет и побегао у самоћу и пустињу и тамо се у посту и молитвама посветио.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
А увече, када заврше послове, легао би Петар на сламу, подметао руке испод главе и ћутао. Волео је самоћу. Остали војници сакупљали су се у мале групе и причали доживљаје из свога села.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Пољупци луди, бесни; стискање, ломљење снаге; бескрајно дубоко, до дна душе упијање једно у друго... Зато је она ту самоћу увек волела.
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
РАВНОДУШНА ПЕСМА Човек се, каткад, повуче у самоћу, Због старости, умора, ил’ разочарења, Ил’ можда због свега скупа.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
И постаде настран. Прекиде своје јутрење шетње до мађупнице и сједење у хладовини пред капијом, па поче тражити самоћу.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Ту вечерње воде хује тихом тугом, А жалосне врбе шуме заборавом. У зеленој јасној помрчини грања Ту нађем Самоћу у ћутању вечном, Бледу, покрај реке; ту седи и сања, И огледа лице у модрилу речном. Ко зна од кад тако.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Тада са проклетством живота, ја доживех последњу самоћу. Са душом пуном безбожничког бола, ја оставих гробље праћен крупним капљама кише. А кад сам легао, киша је пљуштала.
Као и многи други, помишљао сам и ја често да се убијем, али никад озбиљно. Бежао сам тада у самоћу, решен бајаги да размислим о најлепшем начину да свршим са животом, који више не волим, који више и нема смисла под
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
(Касније ће га искуства у томе потврдити: научит ће га узалудности покушаја да самоћу обмане и заглуши вањском вревом.) Прво вријеме у граду лутао сам без циља. Најзад би умор како-тако замијенио циљ.
Има тако блиставих друштвених људи који проводе вијек по салонима, а који су по своме најдубљем увјерењу рођени за самоћу. Каткад су то чак прави таленти самоће. Рафинирани сладокусци самоће.
Па тако годинама, каткад и читав живот просједе усред друштва, свеједнако носталгично мислећи на своју драгу самоћу као на удаљену драгану. Можда је тако некако стајала ствар и с мојим „театром”. Но сад како било.
Затим су долазиле моје бесане ноћи, у којима сам се припремао за самоћу. У мраку сам шаптао: „Бити ћеш сам! Сам самцат, потпуно сам!
(И колико ли узалудне патње од тога!) У своме најприснијем и најбитнијем, човјек је увијек сам. Носимо око себе своју самоћу као своју атмосферу. Наше само језгро овијено је танком но несадеривом опном која нас од свега одваја.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Нисам знао како је то необично. И они се приближише једно другоме, да тако удружени лакше сносе тешку самоћу... XXИ Трећи је месец како се Ђурица настанио у Београду.
Ћипико, Иво - Приповетке
помисли Цвета на своју невољу; јада се у себи: „Толико богаташа, па ниоткуда помоћи”, и јаче осети у својој души самоћу, бригу и тугу. —Да пођемо, а? Идимо! — једва дочека Марко.
Прељубници, као по договору, „наступише казну” оџах, а Илија се сам кући поврати. Већ путем осети самоћу што иде кући, а ње неће наћи.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
При томе пролази кроз „мрак”, „самоћу”, поред „мртвог падања воде са чесме”, да би онда застала пред својом кућом као покојничком: „И горе, и доле, и свуда
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
Куд ћеш овој цркви, стубови су пали — Веру су и љубав собом Затрпали. Ал’ већ кад си дошла у ову самоћу, Видиш ону хладну од мрамора плочу, Ту урежи твоје непознато име, Па док жижак гори — нек гори пред њиме; А ти
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
МЛАДОСТ Ја знам само хоћу, а не знам шта хоћу, Стотину бих ствари у један мах хтео, Бежао бих у свет, тражио самоћу И, кад бих могао, на небо се пео; Свирао, певао, без реда и везе Мелодије луде, очајне и дрске, Како пламти небо,
љубав болом скрите ране: И када зора у пурпуру плане И сутон румен зрелом пева воћу, Ја скривам своју очајну самоћу А суза посред дивљег смеха кане. И очи блесну, усне затрепере И жудња цикне и морем се проспе.
Ћипико, Иво - Пауци
, у сјемениште, да учи гимназију, па послије да се запони. Чим ду'ну прва зимска бура, осјети самоћу и пустош. По обору сјеменишта у затишју весело се забављаху његови садругови.
А та душа — сутра одлази, и никада неће сазнати за његову неодољиву тугу, пустош и самоћу. Долази му да би пригнуо скрушено главу к земљи, и у њеном и Маријином крилу нашао живот. „Ну која корист?” мисли.
Станковић, Борисав - ТАШАНА
И ето, зато сам тебе толико чувала, радо помагала. Олакшавајући Твоју самоћу, осетила сам да тиме ублажавам и своју. (Седа, изваљује се.) Ох, није ми требало сада ово да казујем.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Кад је синуло црвено, кад је заструјала топлина, Ната осети самоћу, страшну са моћу. Као да је закована у тој собици, и нико јој не може ући.
Она је дакле остала да живот досамује. Можда је тако било и право, она је годинама сејала самоћу. ПАЛАНКА И ЊЕНИ ПОСЛЕДЊИ ГРЦИ Мали градић, који врло давно живи, много шта је доживео, многим крупним људима конак
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Чим пут скрене налево, постајао сам неспокојан и затезао дизгине. Изгледало ми да никад такву самоћу и пустош нисам осећао. А знао сам да свуда около гамижу војници.
Али шта ми он може помоћи, кад му је преча брига волан... А Солун је далеко. Иако сам међу људима, осетио сам самоћу и било ми је жао што сам напустио осматрачницу. Тамо су бар моји добри другови...
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
1907. ОЖИВИ МЕНЕ, НОЋИ... Поздрављам тебе И твоју самоћу, Твој шум и златни повратак звијезда! Кô тице кад их гоне из гнијездâ, Ја бјежим теби, јер покоја хоћу.
Покри' ме, небо, покровом плавим! 1908. У РАНИМ ЧАСОВИМА Прими, ме горо, у тиху самоћу. Овдје, под кровом тополе ти свјеже, Уморну срцу ја напитка хоћу. Прси ми давно бол студени реже...
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
Прекодан се сваки час тек изгуби, нема је. Повлачи се у самоћу, ону тако милу самоћу младим створовима који не знају шта им је, а жељни су да пате; ону самоћу око које ври живот и
Прекодан се сваки час тек изгуби, нема је. Повлачи се у самоћу, ону тако милу самоћу младим створовима који не знају шта им је, а жељни су да пате; ону самоћу око које ври живот и чује се жагор, а они,
Повлачи се у самоћу, ону тако милу самоћу младим створовима који не знају шта им је, а жељни су да пате; ону самоћу око које ври живот и чује се жагор, а они, скривени у тој самоћи, уживају јер знају да их нико не зна где су.