Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Ја сам сео, прекрстио ноге и пуним уста, а ти само трчкараш, доносиш, седаш спроћу мене подвивши колена и пробираш што је најбоље. — Ево, узми! — велиш ти озбиљно и пружаш ми.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
У тишини слутим да јој се имена не могу сетити никад више. Сан Вито, ал Таглиаменто, 1918. МРАМОР У ВРТУ Кад ћутке седаш до ногу мојих и гледаш, јесење путеве суморне, а уста ти побледе мало крива од бола, ја осетим да си жива.