Јакшић, Ђура - ПРОЗА
„Нећу ништа да те подсећа на срамне намере онога неваљалца!...“ После се диже и одреши врећу. Мени синуше очи у неисказаној радости.
“ Живко извади још десет жућака. „Узми, оче!...“ Архимандрит се није могао више уздржати; очи му синуше, образи му се зажарише, и у сваком покрету си могао видети ону калуђерску грабљивост.
— Узми, пиј!... Болесник је пио. И заиста, после неколико минута беше му мало лакше: јабучице му поруменеше, очи му синуше, да се после засвакад угасе. — Хвала ти, учо, — рече болесник полугласно, — али се мора умрети!...
Очи јој весело синуше, и она узе стару руку свога родитеља, па је, с хиљаду пољубаца обасипану, тихо превлачаше по својим врелим образима...
Ту се старац ућутао, а чело му се наново намрштило... И њега су, сиромаха, доста мучили. А на трепавицама Јеличиним синуше сузе сажаљења, па тихо уздахнувши, рече: — Ах, сиромах!... . . . . . . . . . . . . . . Осам је сахати избило.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Затим синуше пред очима њеним читави колутови звезда, плавих, љубичастих и жутих, и прелише је ванредне млаке воде, над којима су
Матавуљ, Симо - УСКОК
У то доба, иза високог брда према Котору синуше први сунчани зраци и освијетлише Црногорски пазар, малу пољану под бедемом, гдје се збило на стотине људи, жена,
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Оде до бунара, извади воде, поче да се умива, запљускује... Освежи се, прибра. Очи јој синуше, образи запламтели, а по њима улепљени прамени јој косе... А са свадбе једнако оро. Почеше пушке.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
„Небојша пази, опрезно гази, опасност вреба на самој стази!“ Јунак се лати за сабљу бритку, синуше токе кроз дуги брк, и коњ се пропе, спреман у битку, а чета нагну у луди трк. Провири бака кроз облак сив.
Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
Али ако икад сретнем неког дерана оданде, рећи ћу му одакле им прети пропаст. Малише синуше од поноса: — Учинићете нам задовољство, господине. — Добра срећа, дакле! А што сте изабрали баш Мање Острво?
Синоћ су говорили да би могло доћи до рата. Чак деца у Ескалони... Верујете ли ви то? Њему синуше ОЧИ: — Ако би било рата и ако бих из њега изишао жив, никада се више не бих вратио на језеро.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
— А ако непријатељ дође и покупи вам стадо? — рече неко. Њихове очи синуше горштачком дивљином... Браниће се, браниће, до последње капи.
Једна звезда прелете преко мрачног неба, остављајући за собом траг, па се и он истопи, а околне звезде као да синуше јаче. — Побједи благовјерному Государју и Краљу нашему Петру первоме...
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
ријечима, диже се и поносито исправи свој величанствени стас, лице му се зажари, а очи му — његове обично благе очи — синуше као двије муње. Ђакон, престрављен скочи и обазрије се.
Јанко извуче наелак руке испод покривача и прихвати и одви једанак. Очи му синуше од радости. „А, фала му! Фала и теби!“ рече и диже благодарни поглед пут дјевојке.
“ „А као зашто!?“ раздрије се Мираш, клисивши и он на ноге. Очи му синуше дивљим изразом. Сердар га хладно омјери. Људи га прекорише што не умије људски пред Господаром, и савјетоваше га да
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Копајући и изгрћући земљу, кад ли — засја му се нешто као да му све жраке сунчане у очи синуше, кад ли што је? змај спава на ономе благу и пошто чоек виђе да од њега никако не могаше благо да узме, у три маха
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
— поче опет Барица. Бакоња одријеши из једног крајичка од убруса пет крунаша, па их понуди Кењу, коме очи синуше, те ћаше да прихвати новац, али се на вријеме поправи. — Валај, баш ћу гледати да дознам, па да просочим...
Је ли се исповија! Брне, изван себе, окрете се, а то Пивалица иде к њима, развукао усне, те му синуше пљосни зуби, и вели: — Ето вам га здрава здравцита!
— Нисам ништа изгубија. Нисам има шта да изгубим. Баш нисам ништа изгубија... — Па сидите! — понуди га Цвита и синуше јој сви зуби и утонуше јој двије јамице на обрашчићима. Бакоњу спопаде вртоглавица, срце му је помамно играло.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Па разви бошчу. Синуше, мајчин сине, дукати, бисер, драго камење и други скупи адиђари, те деди стадоше очи, па ће весело: — Хоћу, ханумо,
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
И када сам посматрао ове младиће и девојке у Творници, у глави ми тек сада синуше Кристијанове речи да млад човек може свашта да научи брзо и добро ако жели да има зараду колика му је потребна.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Поче и митраљез. Кроз ноћ синуше ракетле. Са Пожарске Косе гађала је једна брдска батерија. Топовски пуцњи одјекивали су праскаво кроз ноћ.
— Али, шта нас се тиче! — Драгиша... ја знам где су. Она је код њега у стану. — Њене очи синуше чудним сјајем, а ноздрве јој се раширише. — Слушајте... слушајте! — говорила је узбуђено.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
У сну чудесним околне ми планине синуше зраком; Лишће с’ узвијаше дувањем с истока сунца на запад; Нада мном два се указаше трептећа сјајношћу лица.
Ћипико, Иво - Пауци
Па не би бог!... —Ко вели? — пресјече га Раде и диже се. —Веле варошани... —Видећемо! — плане Раде, и очи му синуше. — Не дам земље док ми је глава жива!... Не дам је до бога ! —Пусти, Раде, синко! Што слушаш туђе људе?
Једва га се дотичу и пролијећу све боље и брже, док им у сунчеву пламену не синуше ишарана крилашца и испунише још влажни простор између родних грана.
и сеоско гробље, и загледа се у остарјела, посушена стабла, између којих складно, као из земље, ницаху камени крстови. Синуше му памећу старачка обличја, која познавашеиз дјетињства, а већ их по, селу и под мурвом није било видјети, пак сажално
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
За мудре његове владе процвета Кордова славна, Да јој ни древни Багдад ни Гасна не беше равна. Царици Шпаније плодне синуше велики дани!
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
обранио, рука паде у зелену траву; други пут га ударио Јанко, удари га по бијелу лицу, одс’јече му лице до вилице, синуше му зуби до ресице; трећи пут га ударио Јанко, прес’јече га по свилену пасу, па га тури са коња ђогина.
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
— Доћи у нашу дружину — предложи му Стриц и све му исприча о Јованчету и о логору Тепсији. Мачку синуше очи. — Охо, шта ли ћемо све тамо начинити да само знаш. Пусти ме, идем одмах на свој таван да мислим.