Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Али фурт, фурт, из једне у другу! Ал’ то тако страшно да је морала једна да понесе са собом флашу са сирћетом, па све ми мећеду под нос, па онда, знате, дођем к’о мало к себи!... — О, о, о! Јадна фрау-Габриела! Једна жена!
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
И кад рана стане да зарашћује он је, кријући, полије мало сирћетом те она онако нагризена и разједена увек остаје свежа и отворена и чак горе с њом стоји него у почетку.
Црњански, Милош - Сеобе 2
слушала га је, у ноћи, како шкргуће зубима, и, мада супружници нису говорили, она му је, ћутке, додавала облоге са сирћетом, у мраку. Није ни она спавала. Обоје су они слутили да се њихов брак прекида, иако се сасвим прекинути не може.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Па како је умрла једна, узимајући куван пепео са сирћетом, да не би рађала више, јер их је већ имала шесторо. Па како се ноћу јавља сад, летећи на белом чаршаву.
Обавијајући му главу пешкиром, натопљеним сирћетом, она му на груди, под кошуљу, смести малу икону Св. Мрате, голицајући га нехотице, неподношљиво, при томе, својим
Освестив се, она за тренут познаде своју избу, која беше сва застрта чаршавима натопљеним сирћетом, и две бабе, које су непрестано обилазиле око ње, бришући јој уста и очи, успијајући и крстећи се.
Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА
Па насећи два-три кромпира! Све то добро промешати, и добро запржити, па закиселити сирћетом! Па кад седнеш! То се милост, то се објава небеска пуши и мирише из препуног тањира! СУЉО: Ајде џарни ту ватру.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
Зуцкермелоне. Диња. Бадњиданска д. лек је од водене болести (СЕЗ, 40, 228). Стученим семеном од д., и помешаним са сирћетом, маже се трбух кад боли (ЖСС, 287).
Маховином са граба кади се од урока, плача и страве (С. Тројановић, Ватра, 188). Њоме се зауставља крв, а са сирћетом ‹је› облог против хроничног реуматизма (ГЗМ, 4, 154). МЕТВИЦА Полеј (ментха пулегиум).
Против грознице узима се љута п., с белим луком и сирћетом (иб., 340), или с нишадором, у ракији (иб., 341). П. се привија на гуту ‹= крајнике› (ЖСС, 274), на пришт (Караџић, 3,