Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Он се је најбоље очувао у планинским жупама Средској и Сиринићу. Миграцијама се овај дијалекат, унеколико измењен, распростро по Жупи (крушевачкој), Темнићу, Левчу и Ресави у Србији
Међу најлепше делове ове ношње спада превез са капом, који још носе жене у Сиринићу и у Средској, а раније се носио и у Дрснику, у Кијеву и у Лоћанима у Метохији.
Али је међу њима увек било и борбених људи, нарочито у Средској и у Сиринићу, а још више у Подгору и Прекорупљу у Метохији.
Обрађени су и подови по висини, докле се због климе може обрађивати. У Сиринићу су равни пространије, нарочито на двема шљунковитим терасама и на планинама испод Готовуше.
Продирали су и одводили стоку и из најјачих села, као нпр. из Горњег Села у Средској и из Штрбаца у Сиринићу. Силазили су и до самих села. Услед свега тога сточарство је морало бити ограничено на близину селâ.
Ширење ислама је захватило и у Средској и у Сиринићу доња села, на улазу у корутину — што је природан географски процес.
Куће су им накривљене, кровови нахерени, жене издрпане. Таква су нпр. Фираја и Брод у Сиринићу и Речане у Средској. Овде је процес арбанашења ишао споро, вековима, и није далеко одмакао.