Станковић, Борисав - ТАШАНА
А не знаш колико си се тиме подигла. Ох, Ташана, па ти си била исто тако, као и ја, сиромашче. ТАШАНА (са захвалношћу): Да, сиромашче, и то какво. До смрти, без наде. Па и та смрт што већ не дође! Ох!
Ох, Ташана, па ти си била исто тако, као и ја, сиромашче. ТАШАНА (са захвалношћу): Да, сиромашче, и то какво. До смрти, без наде. Па и та смрт што већ не дође! Ох! САРОШ (прилазећи, седа до ње): Не смрт, Ташана!
Уморна. САРОШ Одмори се, одмори! Ево, наслони се на мене. Не бој се ништа. Наслони се на мене. Сиромашче нека се ослони на сиромашче. (Прислања се обгрљујући је к себи.) Улази Мирон.
САРОШ Одмори се, одмори! Ево, наслони се на мене. Не бој се ништа. Наслони се на мене. Сиромашче нека се ослони на сиромашче. (Прислања се обгрљујући је к себи.) Улази Мирон.