Не постоји пример употребе речи sjecas
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Владика сједе на столицу до кревета, а ми се искупили унаоколо. Слабим гласом поче поп: — Оче владико, сјећаш ли се кад си ме питао шта сам учио? — Сјећам. — Сјећаш ли се да ми ти рече да је то доста за добра пастира?
Слабим гласом поче поп: — Оче владико, сјећаш ли се кад си ме питао шта сам учио? — Сјећам. — Сјећаш ли се да ми ти рече да је то доста за добра пастира? — Сјећам! — Чуј ме, оче владико, и ви браћо!
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
— Та иди, молим те! — љути се гђа Сида. — Па тек ова! — дира је опет поп Спира, па запева: Сјећаш ли се оног сата, Кад си мени око врата Бјеле руке савила? И кријући твоје лице Мени скоро... — Та који ти је ђаво!
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Зло би било да сте увијек будни. Ваљда се сјећаш, Раде, како си ми знао праведнички зујати и досађивати као подневни говеђи обад.
— А не би се ту могао испилити какав нововјерац, ил тако нешто различито, à? — избечи се бркати наредник Мунижаба. — Сјећаш ли се само колику је узбуну по свим овим селима дигао онај чича с Међеђег брда који је, тобож, устао из мртвих и
— Жив је Раде, жив, ево га пред тобом. А ти, који ћеш оно ти бити? — Е, Раде, Раде, зар се више не сјећаш Драгиње Кечине, хајдук-цуре из дренове Увале? — одврати путник новом загонетком.
— зину Мулић. Обична гвожђекања, а ти — хиљадарка. Не би га трпали у топове да то чему вриједи. — А сјећаш ли се онога првога рата, несрећо калајџијска? Зар онда не покупише сав бакар за топове? — подсјећа га сељак.
Поред самог хана тенк с топовском цијеви, окренутом у брда, и он као играчка. — Сјећаш ли се, Сајо, некад смо се тамо, зими, заједно играли, и то баш највише „жмирке“, око каца у остави?
Тако смо сачували све неокрњено, спасили успомену, све је остало исто као и некад кад смо кретали на пут. Сјећаш ли се? — Сјећам — каже путник само покретом усана, јер ту, пред водом, излишан је сваки звук.
— Јесте, жалосно је то, иако су у питању само зечеви, обични питоми зечеви, глупи и спори ...да, да. Али зато, сјећаш ли се, лугарева Драгица дуго ти је махала иза ниске ограде у цвијећу.
— А сјећаш ли се како ме испратила наша добра стара куја? Запристајала је за мном све до иза посљедњих кућа мјеста, пратила ме до
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
„Ти мене познајеш не од јуче, него из дјетињства. Још онда, ако се сјећаш, био сам постојан у мојим одлукама, а тијем више данас.
Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА
зрака пред очима и глас зачух кано глас ангела: „Ја сам душе твоје помрачене зрака сјајна огња бесмртнога: мном се сјећаш шта си изгубио; бадава ти ватрени поете сатварају и кличу богиње: ја једина мраке проницавам и допирем на небесна
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Него, не бих хтио да изгледа као да вршим насиље над твојом савјешћу, да тјерам некакав прозелитизам. Ако се сјећаш, ја вам никад, ни онда док сте били дјеца, нисам наметао начине и облике вашег вјеровања.
Али, наравно, нисам. И то је једна од оних малих жеља које се никад не остварују!... Сироти Главоња!... Сјећаш ли се његове безазлене љубави за медицину?... Гдје је сад? — Жупник у Зеленику.
Али Петар је брзо растјерао тај облак. Пронашао је безбрижнији тон пребацивши се на сјећања из ранијег времена. — Сјећаш ли се галаме која је подигнута око премјештања учитеља Змајчића? А знаш ли да је све то у ствари био један блеф?
измаку, који се хвата за скут неког млађег, куражнијег, за живот способнијег, да га извлачи из плићака као реморкер! Сјећаш ли се оног ренесансног Мессер Лодовица с незацјељивим ранама под златотканим брокатом који је сваког јутра стављао на
Ћипико, Иво - Приповетке
Павле се приближи: —Цвијето, сјећаш ли се нашега гоњења? —Било па прошло!.. . —А да наставимо.... —Нема од тога користи... —А ми се милујемо!
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Гдје си? Да л' се сјећаш испод грана тије' Кад гледасмо јулску ноћ и мјесец сјајни, Кад нам т'јело проже слатки огањ тајни Па дршћасмо Дуго
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Тако сви кажу... — Кажу, али... Је ли га ко видио баш доље? — Их, можда њега и нема — неувјерљиво поче Мачак. — Сјећаш ли се што је учитељица причала да је то нека птица која живи по мочварама и... — Па да, тако је — сложи се Јованче.
— Руса и Турака! — ускликну дјед Алекса. — Сјећаш ли се, пољару, ти си био Осман-паша, а ја генерал Скобељев, па сам јуришао на Плевну и разбио ти нос.
оба ђака, а кад крупни резервиста, мокар и погурен, замаче низ пут, Јованче тихо рече: — Треба обићи стрина Марију. Сјећаш ли се како нас је Николетина јесенас бранио кад је заузет наш логор.
у раме и озбиљно напомену: — Чујеш ли, прави се ти да не знаш ни за какву пушку, добро је теби твој стриц казао. Сјећаш ли се како су оно још поодавно жандарми три дана гонили везаног оног момка испод планине, а све због једног револвера.
— Ти си нешто друго. Ја сам се тебе помало бојала. Сјећаш ли се како си оно некада скочио кроз школски прозор? Нико се никад то није усудио. — Па тако си и ти урадила.