Не постоји пример употребе речи slusajuc
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
И тајне мисли болне и злослутне, И страх од патња којих нема више... Слушајућ тако те вечери мутне Ветрова песму и музику кише. ЈАБЛАНОВИ Зашто ноћас тако шуме јабланови, Тако страсно, чудно?
Ми ћемо, међутим, сести у дну сале У меке фотеље, не слушајућ тезу, И написаћу вам, хитро кô од шале, Један тужни сонет на вашу лепезу.
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
У рано пролеће тако сурови горштак се вере, Слушајућ' срдите вале, што храшће столетно ломе; И смело, над понор нагнут, мајкину душицу бере; И пева суморну песму о тужном
Па ипак, ја бих до зорице ране, Блудио тако по тишини тој, Слушајућ' како дотичу се гране, И тихо шире тајни шапат свој У ОСАМИ Кад одјекне славуј-песма у даљини, И засија бледи месец на
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
110. Кол’ка је ноћца ноћашња, Сву ноћ ја заспат’ не мого Слушајућ’ лепе лепоте Где лепо поју девојке, Мед њима моја девојка, Она им песме изводи, У свакој мене припева: “Не дође
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
Кад он запоје, па да си не знам које вјере, мораш се, вала, прекрстити. Да се искидаш слушајућ’ га и молећи се богу, тако је појао! »Зар певао?! Е боме ти ја, мој појкане, не запева’, па све да на глави дубиш!
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Ми ћемо, међутим, сести у дну сале, У меке фотеље, не слушајућ' тезу, И написаћу вам, хитро, к'о од шале, Један тужан сонет на вашу лепезу. Ј.
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
ЈЕЛИСАВЕТА: Ох, немој тако, драги војводо, Сва крв се следи тебе слушајућ... КАТУНОВИЋ: Још црње приче, још ужасније, Од којих ће се и неразуму Као од грома силног смрвљеном У тупој глави
Отровом твога даха несносног Под казаном ћеш огањ пирити, Где ћеш искусит муке вечите, Слушајућ јаук твоје Светлости, Цвокотат зуби... ха!... Проклет! (Рањен посрће.) КАП. ЂУРАШКО: Одлази сад!
Ћипико, Иво - Пауци
Иво је све ово знао, те је нестрпљив слушајућ' Пилата; а већ и сутон пада, Кате би имала наљећи, па се обазире уоколо. — Нима никога! — опази Пилат.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
У рано пролеће тамо сурови горштак се вере, Слушајућ срдите вале, што храшће столетно ломе; И смело, над понор нагнут, мајкину душицу бере, И пева суморну песму о тужном
На моме спомену суром Истрвен натпис биће тад. Но ти, којој сам певô млад, У тавној, јесенској ноћи, слушајућ познате звуке, Хоћеш ли с тугом тада побожно склопити руке За покој умрлог знанца?
Па ипак, ја бих до зорице ране, Блудио тако по тишини тој. СлушајуЋ како дотичу се гране, И тихо шире тајни шапат свој... 1885.