Употреба речи смећем у књижевним делима


Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ

„Јелика хошчете да творјат вам человјеци, творите и ви им подобнаја”, учи нас наш небесни учитељ. Ја не смећем с ума како нам је теготно и досадно кад нам ко често то, пак опет то каже.

Милићевић, Вук - Беспуће

љубављу; гасила се непримјетю младост коју је остављао у мрачним ћошковима кавана, међу остацима цигарета и другим смећем. Чинило му се да је прегорио и ту жељу, заједно са осталима којих се био одрекао.

Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје

Оставити онако племенит посао и дати се у потрагу за свакојаким отпацима и старудијама, за безобличним неупотребљивим смећем. Шта би му на то казали његови стари, честите, поштене калајџије. — Их, Отпадник Мулић.

Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА

И зато се песник сад сећа тебека... Ја не питам даље, све са ума смећем; Овај венац свежим, росним пољским цвећем На гроб, који душом дршћућом облећем, Човеку мећем. »Стармали« 1881.

Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА

Иштем, просим свуд забави, Да ми серце заборави Ону која ме пленила, Ал' све всује, не да љубве сила. Што је више смећем с ума, То ми више дође с пута, Све се лако заборави, Љубов себи вечни спомен прави.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности