Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Он отвори очи, а над њим Јелица, лепа као сунчев зрак, румена као осмејак зорин... Па га гледе оне лепе очи, па се смешкају она румена уста... „Јело!... Зар си ти?!” — рече он. — А она климну главом.
Срце му је играло од радости... Да је могао, он би летео кроз голе лужњаке. Па му се чинило да се и она оголела дрва смешкају на њега. У радости мало те не заборави увратити се попи. Био већ и прошао његову кућу.
Кроз ове колутове провириваху главе његових душмана. Он је видео лица како се смешкају, као да би хтели рећи: „Узалуд мука, Турчине!...
„Сад нам је право, па макар обе главе погубили, кад смо ову на коцу видели!” — веле обојица углас и смешкају се... И као Лазар га смотри, потеже да побегне, али га он ухвати, извуче у пољану, па пред свима Турцима одсече му
— Онда добро — сутра! — рече Алекса. Станко виде њихове погледе и осмејке и питаше се: што ли се онако смешкају?... Пошто испратише ову двојицу, они заседоше за совру.
Као какав мили, стари познаник, тако те поздравља оно високо слеме и онај димањак с наткровом. Па ти се чини да се смешкају на те, да су живи, да и њима теку сузе од радости што си ту!... Јадна Петра!...
Црњански, Милош - Сеобе 2
Кола су била пуна нафраканих, лепих, Бечлика, из великог света, и полусвета, а он је видео како се смешкају на њега сад, али се осећао као прозебао.
Тако мисле и његови братенци. Господа овде врло су љубазна, све обећају, све потписују, па се смешкају, па после све поричу. Уздишу. Кажу нам: разумели смо их криво! То нас је из Аустрије отерало.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
хартију —ја покушам да је склоним ногом у страну само да је успели момци не примете, али они је ипак примете и само се смешкају. Онако, као кроз изврнут двоглед, наопачке. Вратимо се тако до њихових кола, кад тамо украли брисаче! Још и то.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Војници прилазе топовима и стручно разгледају, док се Аустријанци снисходљиво смешкају и љубазно показују како се отвара затварач. — Знаш... кратка им цев — критикује један. — Наш је затварач бољи...
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
На њему је сеоско одело, окорамио двоцевку па иде весело, као човек, који је до овога часа пливао у задовољству... Смешкају му се уста, глади танке брчиће, а оним чудним очима сече као ножем...