Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
— рече Пурко готово јетко, па упита: — А ти? — Кад ми каза Средоје, мени се нешто смрче пред очима. Сву ноћ ти нисам свео ока на око. Премишљао сам од сваке руке. Најпосле прегох да идем у свет...
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Лак сам као тица!... И, без икаква напрезања, одскочи белегу за читаву стопу. Лазару смрче пред очима... Он напреже сву снагу, али не може доскочити. Скочи двапут у место, али трећи пут удари назад.
Па онда, срце ми се цепало на парампарче кад видим само како га Јелица гледа!... Е, дође, па ми це смрче пред очима!... Морао сам га убити!... – Али ти га ниси убио! — рече субаша. Лазару као да неко опали шамар.
— Зло, Станко! Оца ти отоич бацише у тамницу. То дође ненадно. Станко му дође, али посрте, јер му се смрче пред очима... Хтеде нешто рећи, али му се свеза језик... — Како? Зашто? — заграјаше са свију страна.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
— Да бог да да ово све на добро изиђе! — рече баба Стевана. Кад се већ смрче, разиђоше се жене и људи кућама, а оставише попа сама.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Кад Беренклау дрекну на њега, њему се смрче и учини да сања, видев колико се зло догађа због њега и како баш он све унесрећује.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
брзо ка њему корачи, И виде лице како му с' развлачи, И виде руке де с тегле и грче, Још мало, па му на веки се смрче.
Та весело је, што се не смејете?“ Па тад се смрче и цео побледи, Кô камен стоји, а у земљу гледи. Па онда рече, скоро изван себе: „Тог и тог нема, ал' није ни требе,
Подне дође, подне прође, Заче небо да с' облачи, За облаком облак пође. А пропири ветар јачи. Сад се смрче, ветар напе, А гром своје стреле запе.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
И кад он, Димитрија, чу Тодино силно јецање, плач свију жена па чак кијање попино, њему се нешто смрче, уста га засврбеше и погнув главу, одбацујући од себе рукама нешто, побеже чак иза куће, само да не слуша оно: — „Да
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Пошто се смрче, Грбо скочи у воду и дође до поноћи до коња. Одмах потегну коња за дизгине, јер је знао шта ће бит. Коњ се продере што
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Била је то нека кота 278. Пред нама су били ћувици, неке провалије, а лево се дизао високи масив Дрен. Дан облачан. Смрче се раније. Тада се вратише каре, које су ишле за попуну муниције.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
мрак, који је уништио сваку мисао, свако осећање, само остаде пуст, саломљен живот, изнурена, исцеђена снага Кад се смрче сасвим, она се исправи и седе на кревет, па стаде гледати у мрак.
Често заборави ради чега је пошао, па стане на путу, мисли се и напреже памћење, док се не сети. Кад дође у Брезовац, смрче се сасвим. Сад је већ добро знао ради чега је дошао овамо.
То је... оногај... не да се рећи... Љубицу удари нешто по глави, те јој се одједном сасвим смрче, ошину је некаква оштра, убиствена струја по срцу, и она се поведе... Не, не... треба стајати треба издржати до краја..
А њих двоје седе, загрљени, једно уз друго, и гледају се мутним, пијаним очима... Љубици смрче пред очима... дође јој онај мушки лик црњи од пакла, одвратнији од ђавола. О, кад би га само могло нестати!...
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Да видим још само шта ће ми Новица рећи. Цео дан им прође у такву разговору, смрче се, а они још имађаху много да кажу један другоме. У неко доба ноћи стиже Новица.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Пошто се смрче, обуче везировић гаће, па се упути управ у царски двор, и прође све страже — а како их не би прошао кад га нико не
Пошто се смрче, Грбо скочи у воду и дође до поноћи до коња. Одмах потегну коња за дизгине, јер је знао шта ће бит. Коњ се продере што
Ћипико, Иво - Приповетке
Јаше и долази к њему. Осјети тај час да му се пред очима смрче; стресе му се живот, а саме руке дохваћају џевердар. Али момче се устеже да наједанпут плане; науми да се мирно с
и смрче му се у души. Није друге, разабире се и лијепо схваћа своју невољу, — али учињеноме нема лијека. А кад му поглед пане
Маре се подрубила, смрче широким ноздрвама, плете бјечву и реди каткада своју зелен. Однекуда к њима бане Дангуба, уставио се код њих, гледа их
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
А овај наредник, ни пет ни шест, него одгурну једног нашег па се наже над извор. А мени, знаш, смрче се. Ја трпим од жеђи покрај извора да бих својим примером послужио војницима, а сад још и нему да уступам место.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
На сребрној стени горе вечним прстом Дух вечности златна начичкао слова, И ко донде доспе, слова чита ова: „Кад се смрче телу, тада духу свану: Дух младића овог сад је у мом стану.
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Њима се смрче пред очима. Снијег их је све јаче засипао, мећава им је дисање заустављала, а они су грабили напријед, посрћући и
Ћипико, Иво - Пауци
једно велико имање некога сељака, није хтјео над свога негдашњега господара надметати се, већ пође к њему, кад се смрче, у дућан, уочи дражбе, и вели му: . — Не мари што смо политички противници; башка је то, а башка су наши интереси...
У то видје гдје му се онај господин наклони. Сви заћуташе. Суне му мозгом: нема сумње. Завијоглави и смрче му се. Тек што затетура, нешто промрмља и стругну низа стубе. На улици исправи се и одахне.
Баш је прикладан! Како му се само нос прибио! А знате — неће га жена!... Сви прснуше у обијестан смијех. Нико се смрче и не одговори. — Немојмо свирити! — опомену навдар. — Људи, напијте се, па мотику у шаке! —Оставите!
Ду'ну оштар западњак. Тамни облак надвио се над околишем. Смрче се; све жешће сијева, све ближе грми. Вихор се спустио, настаде оштар звиждук и треска изљуљаних стабала, а кроз све
Па се огледа уоколо, и часом очи му се уставе на Иву: — Пођите, смрче се! Иво узме низавицу из старчеве руке, поздрави га и пође узбрдицом. Хвата се мрак и из увала ноћ долази.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Било се сакупило још неколико Арнаута. Нису хтели ни да чују. Тражили су злато. — А мени се нешто смрче пред очима и викнем војницима: „На готовс!“ Кад шкљоцнуше затварачи, Арнаути се разбегоше на све стране.
— Узбуђује се, кад слуша овакве приче. Коста настави: — Смрче ми се пред очима. Дохватио сам је и спустио на кревет. Али она се наједном трже, скочи и показа ми на чизме.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
РАЂАЊЕ Мрака измакох, а луча му не могу поднети; не знам што ћу. Тами опет родих свет, а од страха смрче ми се. Роћењу рад сам, ал', чудна прилика! снебивам се смутно.
Отпре хубав и леп бијаше, А сад сасма огруби. А где му је лепозгледно лице, Где ли су му јасне очи? Очади и смрче се. Лепе, дуге косе опадоше, Дуга шија цклони се, беседљив језик премукну.
То изговорише и сабраше се код игумна у ћелији договарати се што да чине. А како се смрче, ал' дође манастирски вратар к игумну.