Дучић, Јован - ПЕСМЕ
А страшна међа шта значи, Што дели покрет од мира? Шумна је река, кад смрачи, Од својих обала шира. ЛИРИКА 1943 ЧОВЕК ГОВОРИ БОГУ Знам да си скривен у морима сјања.
Милићевић, Вук - Беспуће
Па, једног дана, кад доби вијест да су оптужени сељаци, ради недовољних доказа, били ослобођени, он се смрачи , увуче у се , погну се још више гризући и уједајући у души, од бијеса, сам себе. И доскора паде опет у постељу.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
На тај оптимистички поклич, праву народну будницу, командир весело зарза, па се опет, за трен ока, смрачи и занијека главом. — Јок, јок, не иде.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
— Шта ћеш, Димитријо? — упита га она кроз плач. Он диже главу, па кад је виде онако уплакану и врелу, поглед му се смрачи и засврбе га нешто око слепих очију. Отпоче се чешати. Остале жене узеше га грдити. — Говори, што си зинуо соме?
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
на асфалту, на шта он спомену, као, неке учитељице које жртвују своју младост, не знам ни ја где; и ту ми се изненада смрачи пред очима. Он да говори о учитељицама? Он?
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
Вилењак биљни јасне се са дуда. ИИИ Затруби злокоб с руба памтивека. Кад ум се смрачи, једно зрно зоби у тренут може кућу и човèка да слисти, спржи; може и да згроби Висину горду, кад се звезде зграше
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Ту се опет некако смрачи и неки људи стадоше лупати на школским вратницама. Она провири на врата и таман да викне Стојана, а пред њу стаде Веља
Гојку се обрте свест... нешто се смрачи око њега, ништа се не види, само се из мрака помаља црвено зверско лице и више ништа...
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Кад бесмо на »Бачком брду«, сасвим се смрачи. И ми се ућутали, поред нас крче пуна двоја кола; сити вочићи прегли па грабе да пре стигну.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Али по њеној узбуђености и силини из очију познавши је и досетивши се зашта долази, смрачи се, а уста му већ почеше да играју. — Тато!
Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА
Ја силазим, биљни свете, са твог прага. Али: кад се опет трујно око смрачи На поругу свету у траве ћу лећи Па било то живински, кукавички, псећи. НОЋ ЈЕ ДУГА Ноћ је дуга: о ја сам под љуском.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Раскопчава горње, последње дугме капута. — Знојави су ми коњи, господине. — Ништа им неће бити за... Мало да се смрачи. — Кад ћу ја да се вратим? И мени је Бадње вече. — Платићу ти више него што заслужујеш.
И ти си човек!“ прошапта за њим испражњена, са рукама испруженим за побеглим загрљајем, а помрчина се још више смрачи. Устаде, сукња се смуљи низ глатке бутине; напипа стабло јабуке и у рачве притисну чело. Хоће ли нешто остати од овога?
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
— Ко ће жалити ’нака зликовца! Ама де причај ми како га погуби, и онако морамо чекати док се добро смрачи. Ђурица му исприча. За онога што се појави из шуме, не могоше смислити ко је. — Биће то који његов гласник...
Морали су бити опрезни, јер да се овако још продужи, могло би пасти коме у очи. Четвртога дана у вече, кад се добро смрачи, Ђурица се спреми и оде у своје село.
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
Право оде у собу. Седе. Испред себе метну тевтер, расклопи, метну наочаре а поче да рачуна. Кад се смрачи, само викну: — Свећу! Мати му унесе.