Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
Над баром што нам се попела до браде, од девет небеса, осам се смрачило, а девето се дими. Све изнад њих се запалило!
Црњански, Милош - Сеобе 2
Кад је остала сама, тог дана, седела је дуго, непомично, чак и кад се било смрачило, и Павле је такву затекао, у полумраку. Није се, међутим, тужила.
Ласте су летеле око њихових глава, а, кад би се смрачило, из торњева прекопута, слепи мишеви. Тог дана, кад су чули да се Павле вратио, и да је ухапшен, били су се сасвим
А жене су силовали чим би Сунце зашло и мало се смрачило. Крај све дреке Филиповича, морао је да преда властима једног од својих воктмајстера, Паликућу, који је био изударао
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Чим дође, затвори се у учионицу и стаде преписивати ону хартију, што је донесе од Веље. Напољу се смрачило, и ако је још доста рано.
Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ
(Затамњење) ВИИИ СЛИКА НАСТАВАК СЕДМЕ (Исто место, неколико тренутака касније. Одједном се смрачило, месечина је нестала. Дува ветар. Са сцене су отишли сви осим Софије.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Није сан, а лудо ко сан — Чудан дан. ВИ У пола дана Све се смрачило И изопачило Фино, без плана. ВИИ Мали Стева нешто згрешио А тата се кобајаги насмешио: „У име родитељског
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Никада ништа друго није покушао. Ни други с њом није покушао. Једино поп. Па и њега је мајка наговорила. Смрачило се зеленило кукуруза. Ко би смео с њом да покуша! И тај Тола! Будала, боји се Ђорђа. И он је мушко!
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
А болесник шути, гледа у дугмета његова прслука и у себи пребраја његово бројање. Напољу се смрачило, у четворини прозора небо је сасвим потамњело слично модроцрним небесима што сликају дјеца замачући кист у црнило.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Био је огроман и непомичан. Онда је дунуо ковитлац, облак се истегао преко неба, смрачило се. Потом је линуло, боже, како је само линуло.