Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Онда ловац почне укоравати и жалити се на другога пса, говорећи: „То је баш наопако! Ја се мучим и ловим, а ти смрдиш дома, а кад дође до јела, опда: тȁ мени, тȁ теби!” — „Мучи, браше”, одговори му други пас — „не говори само у ветар!
Псе, и од пса! Зато ли ти 'оћеш да ја тебе храним да ми ти поваздан у ковачници смрдиш, је ли? Кад ја лупам, да се не само наковањ него и земља пода мном тресе, теби је то таман спаваћа музика!
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
— Посечеш Турчина, шикне млаз крви из оног бичјег врата и попрска те, па после смрдиш ваздан на Мухамеда!... Овако хладовина, па млатиш као по граху!...
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
те морем подузеше, Црногорци гором опасаше; састаше се у твоје зидове, окропише крвљу и водицом — те отада не смрдиш некршћу. Топал-паша су двадест хиљадах да поможе Новоме хиташе; сретоше га млади Црногорци на Камено, поље поузано.
Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА
ЖИВКА: Па иначе је кожарски трговац. ЧЕДА: Уф, ала то нешто смрди! ЖИВКА: Него као ти, што нити смрдиш нити миришеш. Како среће да си ти кожарски трговац.
Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА
ЈОВАН: А крава да цркне од глади; зар јој не треба дати сена? ФЕМА: Крави сена, ух! ух! (метне мараму на нос) ала смрдиш! Анчице, Анчице, дај мало ватре да се окади соба. Иди украј, не могу да трпим смрад од тебе.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
ракије, Матијиног свежег малтера и боја и од мога зноја, немој ни силазити, шта ћеш нам онда овде, праведниче, кад не смрдиш по људској муци и печали, по претераности, по разузданости, него по мирисима чистог задовољства, подмирености и млаке