Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
надбио Колхове, среза себи горњу на себе хаљину чисто белу ка снег и извезе по њојзи прво свога поганскога бога лице и сношење му, а изокола краљеве и паше. С врха за вратом златним слови извезене ове речи: »Носи тога, који но тебе носи!
Моли се Богу и скоро ће те сусрести божја лепа милост и веруј неће ти то сношење напразно бити: и у заглибљивању под ногом се тврдо што находи, те не пропадне до краја човек, пак се извуче и
Ама што и пре рекох — нама ништо сврх мере да не буде чињење ни сношење; ни непрекретно, а ни баш равно. Ни само свега довољно, ни сасма ваљало се на дузену држати у своме виђеном поштењу